Uputstvo za vrsenje popisa Energoplast doo

Izvor: EnergoPlast
Idi na: navigaciju, pretragu

Na osnovu članova 16., 17. i 18. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013) (u daljem tekstu: Zakon), člana 4. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. glasnik RS", br. 118/2013 i 137/2014) (u daljem tekstu: Pravilnik) i člana 38. stav 2. tačka 12) Odluke o izmenama Osnivačkog akta Energoplast d.o.o., direktor Energoplast d.o.o. 25.12.2015. godine donosi


U P U T S T V O
ZA VRŠENJE POPISA IMOVINE I OBAVEZA
I USKLAĐIVANJE KNJIGOVODSTVENOG
STANJA SA STVARNIM STANJEM


I OSNOVNE ODREDBE


Član 1.


Uputstvom za vršenje popisa imovine i obaveza i usklađivanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem u Energoplast d.o.o. (u daljem tekstu: Uputstvo) reguliše se organizacija i sprovođenje popisa imovine i obaveza u Energoplast d.o.o. (u daljem tekstu: Društvo).


II PREDMET POPISA


Član 2.


Društvo je dužno da, na početku poslovanja, izvrši popis imovine i obaveza sa naznakom pojedinačnih vrednosti u količinama i novčanom iznosu.


Društvo vrši godišnji popis imovine i obaveza sa stanjem na dan 31. decembra godine za koju se vrši popis.


Imovina koja je predmet popisa iz stava 1. i 2. ovog člana obuhvata: nematerijalnu imovinu, nekretnine, postrojenja i opremu (zemljište, građevinske objekte, investicione nekretnine, i dr.), zalihe, finansijske plasmane, gotovinske ekvivalente i gotovinu, potraživanja i drugo u skladu sa zakonom.


Obaveze koje su predmet popisa iz stava 1. i 2. ovog člana jesu dugoročne i kratkoročne obaveze.


Ukoliko se kod Društva nalazi imovina drugih društava, odnosno preduzetnika, Društvo je dužno da tu imovinu popiše na posebnim popisnim listama, koje dostavlja društvu, odnosno preduzetniku vlasniku tih sredstava.


Imovina koja na dan popisa nije zatečena u Društvu (imovina na putu ili u inostranstvu, imovina data na poslugu, zajam, čuvanje, popravku i sl.) unosi se u posebne popisne liste na osnovu verodostojne dokumentacije, ako do dana završetka popisa nisu primljene popisne liste od društva, odnosno preduzetnika kod koga se ta imovina nalazi.


Član 3.


Pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja Društva, a najmanje jednom godišnje, vrši se usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom.


Pored godišnjeg popisa imovine i obaveza, Društvo može da vrši i vanredni popis u cilju dobijanja informacija pre započinjanja specifičnih ekonomskih i statusnih promena.


Specifične promene su: primopredaja dužnosti računopolagača, statusne promene, otvaranja, odnosno zaključenja postupka redovne likvidacije i stečaja Društva i drugi slučajevi predviđeni zakonom.


Član 4.


Za organizaciju i pravilnost popisa odgovoran je zakonski zastupnik Društva.


III KOMISIJA ZA POPIS


Član 5.


Direktor Društva donosi, za Društvo i zavisna društva u inostranstvu, odluku o obrazovanju potrebnog broja stalnih ili povremenih komisija za popis imovine i obaveza, određuje period u kome će komisije vršiti popis, vreme za popis i rokove za dostavljanje izveštaja o izvršenom popisu.


Direktor Društva obrazuje Centralnu popisnu komisiju i potreban broj komisija za popis imovine i obaveza Društva koje popisuju: nematerijalnu imovinu, nekretnine, postrojenja i opremu (zemljište, građevinske objekte, investicione nekretnine i dr.), zalihe materijala, rezervnih delova, alata i sitnog inventara, nedovršenu proizvodnju, gotove proizvode i robu, stalna sredstva namenjena prodaji, finansijske plasmane, gotovinske ekvivalente i gotovinu, potraživanja i obaveze Društva i drugo u skladu sa zakonom.


Ukoliko se sredstva Društva nalaze na više različitih lokacija u zemlji i inostranstvu, mogu se po potrebi formirati i više komisija za popis istih vrsta i oblika imovine Društva.


Svaka komisija za popis mora da ima predsednika i još najmanje dva člana.


Predsednici i članovi komisija za popis ne mogu biti lica koja rukuju imovinom, odnosno koja su zadužena za imovinu koja se popisuje, osim u slučaju iz stava 7. ovog člana.


Predsednika i članove komisija za popis imenuje Direktor Društva, po pravilu, iz redova zaposlenih u Društvu.


U manjim organizacionim jedinicama (predstavništvima, filijalama i sl.), kao i u zavisnim društvima koja imaju nedovoljan broj zaposlenih da bi se formirale komisije za popis kako je propisano u stavu 4. ovog člana, popis imovine može vršiti jedno lice.


Komisija za popis može angažovati veštaka za procenu kvaliteta i vrednosti pojedinih oblika imovine i obaveza.


IV NAČIN VRŠENJA POPISA


Član 6.


Lica koja rukuju imovinom i njihovi neposredni rukovodioci dužni su da, najkasnije do dana određenog za početak popisa, izvrše neophodne pripreme radi što lakšeg, bržeg i pravilnijeg popisivanja.


Centralna popisna komisija ima zadatak da blagovremeno izvrši pripremne radnje i organizuje rad komisija za popis, kako bi se popis izvršio nesmetano i u roku.


Centralna popisna komisija kontroliše rad komisija za popis i po završetku popisa sastavlja i podnosi izveštaj Direktoru Društva u skladu sa članom 18. ovog Uputstva.


Član 7.


Komisija za popis je dužna da pre početka popisa sačini plan rada po kome će vršiti popis.


Društvo dostavlja, pre početka popisa, odluku o imenovanju članova komisija za popis i plan rada organizacionoj celini Finansije i računovodstvo, Direktoru Društva i društvu za reviziju sa kojim je zaključilo ugovor o reviziji. Odluku o imenovanju članova komisije za popis Društvo dostavlja i članovima komisija za popis.


Popisne liste koje se daju popisnim komisijama pre početka popisa mogu da sadrže sledeće podatke:

  • nomenklaturne brojeve;
  • naziv i vrstu sredstava;
  • jedinicu mere.

Podaci iz računovodstva, odnosno iz odgovarajućih evidencija o količinama, ne mogu se davati komisijama za popis pre upisivanja stvarnog stanja u popisne liste i pre nego što članovi popisnih komisija potpišu te liste.


Član 8.


Popis obuhvata:

  1. utvrđivanje stvarnih količina imovine koja se popisuje merenjem, brojanjem, procenom i sličnim postupcima, bliže opisivanje popisane imovine, kao i unošenje podataka u popisne liste;
  2. upisivanje u popisne liste naturalnih promena nastalih u periodu vršenja popisa pre i posle 31. decembra godine za koju se vrši popis i svođenje na stanje na dan 31. decembra te godine;
  3. unošenje knjigovodstvenog naturalnog stanja imovine u popisne liste (posle završenog popisa);
  4. utvrđivanje naturalnih razlika između stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja;
  5. unošenje cena popisane imovine;
  6. vrednosno obračunavanje popisane imovine i
  7. sastavljanje izveštaja o obavljenom popisu.

Izuzetno od stava 1. tačka 2) ovog člana, ukoliko Društvo vodi stalnu količinsku i vrednosnu evidenciju o ulazu i izlazu imovine, kao stanje po popisu na dan 31. decembra može upisati njeno knjigovodstveno stanje na taj dan, pod uslovom da je u toku godine izvršen popis imovine i da su viškovi i manjkovi utvrđeni tim popisom proknjiženi na osnovu odluke Direktora Društva.

Utvrđivanje razlika i vrednosno obračunavanje posle naturalnog popisa mogu se vršiti i na računaru, uz štampanje popisnih lista koje potpisuju članovi komisija za popis.


Po završetku popisa mogu se ispravljati samo očigledne greške i to precrtavanjem kosom linijom pogrešne cifre i upisivanjem u zagradi prave vrednosti uz potpis predsednika popisne komisije.


V ORGANIZACIJA POPISA


Popis nekretnina, postrojenja i opreme


Član 9.


Popis nekretnina, postrojenja i opreme treba da obuhvati nekretnine, postrojenja i opremu po kategorijama i vrstama, grupisane saglasno Pravilniku o računovodstvu i računovodstvenim politikama Društva.


Popis treba da obuhvati i zajedničke nekretnine, postrojenja i opremu, srazmerno učešću svakog društva.


Popis materijala i rezernih delova


Član 10.


Popis materijala i rezervnih delova treba da obuhvati zalihe materijala, pomoćnog materijala, delova drugih vrsta materijala u magacinima, u obradi, doradi i manipulaciji, kao i rezervne delove.


Popis se vrši merenjem ili brojanjem.


Originalna pakovanja materijala i rezernih delova, koja su neoštećena, ne moraju se otvarati već se u popisne liste mogu uneti količine na osnovu deklarisanih oznaka i isprava (fakture, dostavnice, fakture, prijemnice i sl.)


Količina kabastog ili rastresitog materijala, poluproizvoda, proizvoda i robe (na primer, cementa, šljunka, tečnog goriva i sl.), može se procenjivati na osnovu zapremine, specifične težine ili na drugi pogodan način.


Prilikom popisa materijala i rezervnih delova, naročitu pažnju treba obratiti na očuvanost i kvalitet zaliha. Ako su neki materijali i rezervni delovi izgubili svoja osnovna svojstva (usled stajanja ili iz drugih razloga), ili su iz nekih razloga postali neupotrebljivi (usled zastarelosti) potrebno je oceniti njihovu upotrebljivost, i upisati ove artikle u posebne popisne liste i predložiti ih za rashodovanje, odnosno smanjenje vrednosti.


Potrebno je popisati i materijal koji je dat u proizvodnju, ali nije korišćen do dana popisa. Te količine treba takođe knjigovodstveno proknjižiti kao da se nalaze na zalihama, ali pri tome voditi računa da se ne popiše dva puta, tj. na zalihama i u nedovršenoj proizvodnji.


Rezervne delove treba popisati na isti način kao i materijal.


Popis sitnog inventara i alata


Član 11.


Popisom se obuhvata sav sitan inventar i alat kao i ostale stvari koje se u smislu važećih propisa smatraju sitnim inventarom koji se nalazi na zalihama i u upotrebi. Prilikom popisa treba iskazati sitan inventar na zalihama, i to po vrsti, u količinama i po vrednosti. Isto se odnosi i na alat.


Prilikom popisa sitnog inventara i alata koji je dat u upotrebu, treba proveriti stvarno stanje na osnovu reversa. Ovim se istovremeno proverava i tačnost zaduženja zaposlenog. Ako se utvrdi da se sredstva ne nalaze kod zaposlenog, a nema ni dokaza da su vraćena u magacin kao dotrajala, te količine se iskazuju u posebnim popisnim listama kao manjak.


Dotrajali sitan inventar i alat se iskazuje u posebnim popisnim listama i predlaže za rashodovanje.


Popis nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda


Član 12.


Nedovršena proizvodnja se popisuje na posebnim listama, koje treba da imaju kolone prema elementima obračuna, a u zavisnosti od načina obračunavanja i u skladu sa propisima.


Popis nedovršene proizvodnje treba vršiti merenjem, brojanjem, ili na drugi pogodan način. Radi toga treba izvršiti hronološki popis svih radnih naloga po kojima nije dovršen proces proizvodnje, odnosno građenja.


Kao nedovršena proizvodnja može se iskazati samo proizvodnja koja je sa gledišta tehnološkog procesa proizvodnje ispravna i na kojoj će se dalje nastaviti proces proizvodnje, odnosno građenja.


U odvojenim popisnim listama iskazuju se otkazana ili obustavljena nekompletirana proizvodnja, proizvodnja koja se neće nastaviti u narednoj poslovnoj godini, kao i krš i lom u nedovršenoj proizvodnji ili u delovima te proizvodnje.


Popis nedovršene proizvodnje građevinska društva vrše u sledećim slučajevima:

  • kada vrše izgradnju objekata za tržište ili za sopstvene potrebe, kada vrednost radova na tim objektima nije pokrivena prihodima po osnovu ispostavljenih situacija ili faktura i
  • kada vrši izgradnju objekata na osnovu ugovora sa investitorima, ako postoje radovi na tim objektima koji nisu pokriveni prihodom koji je utvrđen na osnovu obračunskih situacija ili faktura.

Popis gotovih proizvoda vrši se na isti način kao i popis materijala.


Gotovi proizvodi u građevinarstvu popisuju se u posebnim popisnim listama. Vrednost tih proizvoda u popisnim listama obračunava se po ceni koštanja.


Popisom se obuhvataju samo količine gotovih proizvoda koji su primljeni iz proizvodnje na zalihe.


Pri popisu treba obratiti pažnju da li su gotovi proizvodi po kvalitetu pravilno klasirani (npr. I, II, III klasa i sl.).


Komisija za popis će posebno popisati gotove proizvode koji su zastareli ili imaju nedostatke, ili proizvode čiji je kvalitet smanjen.


Popis gotovinskih ekvivalenata i gotovine


Član 13.


Gotovinskim ekvivalentima i gotovinom se smatraju: hartije od vrednosti, novčana sredstva na dinarskim i deviznim računima kod banaka, izdvojena novčana sredstva i akreditivi (dinarski i devizni), blagajna (dinarska i devizna), kratkoročni visoko likvidni plasmani koji se mogu brzo pretvoriti u poznate iznose gotovine bez većeg rizika da se vrednost smanji, novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili vrednost umanjena, i dr.


Popis gotovinskih ekvivalenata i gotovine u blagajni, čekova, menica, obveznica i ostalih hartija od vrednosti, kao i stranih sredstava plaćanja, vrši se brojanjem prema apoenima i upisivanjem utvrđenih iznosa u posebne popisne liste, po vrstama.


Popis novčanih sredstva na dinarskim i deviznim računima kod banaka u zemlji i inostranstvu, vrši se na osnovu izvoda o stanju sredstava na tim računima na dan 31. decembra, odnosno na dan popisa u slučaju vanrednog popisa.


Popis finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza


Član 14.


Popis finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza vrši se prema stanju u poslovnim knjigama pod uslovom da je njihovo usklađivanje sa dužnicima i poveriocima izvršeno najmanje jednom godišnje i da o tome postoji verodostojna isprava.


Predmet popisa su svi kratkoročni i dugoročni finansijski plasmani i sva kratkoročna i dugoročna potraživanja i obaveze.


Komisija za popis treba da utvrdi da li postoji pravni osnov za svaki finansijski plasman, svako potraživanje i obavezu, da li je njihov iznos pravilno utvrđen, treba da ispita iz kojih razloga naplata, odnosno isplata nije na vreme izvršena, i da utvrdi da li su preduzete adekvatne mere za naplatu dospelih finasijskih plasmana i potraživanja.


Komisija za popis treba posebno da ispita svaki slučaj sumljivih, spornih i nenaplativih, kao i zastarelih finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza.


Finansijski plasmani, potraživanja i obaveze za koje ne postoji uredna dokumentacija, komisija za popis iskazuje u posebnim listama.


VI ROKOVI ZA IZVRŠENJE POPISA


Član 15.


Redovan godišnji popis počinje 1. decembra a završava se 31. decembra tekuće poslovne godine.


VII IZVEŠTAJ O IZVRŠENOM POPISU


Član 16.


Po izvršenom popisu, komisije za popis dužne su da sastave izveštaj o izvršenom popisu.


Izveštaj o izvršenom popisu treba da sadrži:

  1. stvarno i knjigovodstveno stanje imovine i obaveza;
  2. razlike između stvarnog stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja;
  3. uzroke neslaganja između stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja;
  4. predloge za likvidaciju utvrđenih razlika (način naknađivanja manjkova i prihodovanja viškova, otpisivanja zastarelih potraživanja, prihodovanja zastarelih obaveza i dr.);
  5. način knjiženja;
  6. primedbe i objašnjenja lica koja rukuju, odnosno koja su zadužena materijalnim i novčanim vrednostima o utvrđenim razlikama i
  7. druge primedbe i predloge komisije za popis.

Izveštaj o izvršenom popisu treba iscrpno da razjasni slučajeve viškova, odnosno manjkova, koji su nastali kao posledica mogućih grešaka usled zamene pojedinih vrsta, odnosno dimenzija, istorodnog materijala, sitnog inventara, alata i sl. Utvrđeni viškovi ne smeju se prebijati sa utvrđenim manjkovima, osim u slučaju očigledne zamene pojedinih sličnih vrsta materijalnih vrednosti.


Komisija za popis treba da predloži mere radi otklanjanja utvrđenih nedostataka u materijalno-finansijskom poslovanju.


Član 17.


Komisije za popis svoj izveštaj sa obrazloženjem i predlozima definisanim u članu 16. ovog Uputstva, dostavljaju odmah po izvršenom popisu, Centralnoj popisnoj komisiji.


Član 18.


Centralna popisna komisija sprovodi kontrolu izvršenog popisa od strane komisija za popis i analizira predloge komisija za popis za otpise, rashodovanja, regulisanje utvrđenih manjkova po popisu i dr.


Na bazi rekapitulacije izveštaja komisija za popis, Centralna popisna komisija sastavlja izveštaj u skladu sa članom 16. ovog Uputstva koji dostavlja Direktoru Društva, najkasnije 30 dana pre isteka roka za dostavljanje podataka za statističke i druge potrebe u skladu sa Zakonom, odnosno najkasnije 30 dana po izvršenom popisu u toku godine.


U rokovima iz stava 2. ovog člana, Centralna popisna komisija je dužna da dostavi izveštaj i organizacionoj celini Finansije i računovodstvo, Direktoru Društva i društvu za reviziju sa kojim je zaključilo ugovor o reviziji.


Za tačnost popisa (tačnost stanja utvrđenog popisom, za pravilno popunjavanje popisnih lista, za blagovremeno izvršavanje popisa u roku) i izveštaja o popisu odgovorni su članovi komisija za popis.


Član 19.


Direktor Društva razmatra izveštaj o izvršenom popisu Centralne popisne komisije u prisustvu predsednika Centralne popisne komisije, kao i lica kome je Društvo poverilo vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja, i odlučuje o predlozima komisije za popis.


Direktor Društva donosi odluku o:

  • postupku sa utvrđenim viškovima;
  • načinu likvidacije utvrđenih manjkova;
  • otpisu sumnjivih, spornih, zastarelih i nenaplativih potraživanja;
  • u vezi sa neizmirenim obavezama i
  • priznavanju kala, rastura, loma na materijalu, robi i drugim sredstvima.

Direktor Društva u zakonskim preciziranim rokovima donosi odluku o usvajanju izveštaja o izvršenom popisu.


Izveštaj o izvršenom popisu, zajedno sa popisnim listama i odlukama Direktora Društva, dostavlja se na knjiženje radi usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem.


Organizaciona celina Finansije i računovodstvo je u obavezi da donete odluke Direktora Društva proknjiži u poslovnim knjigama pre izrade finansijskih izveštaja Društva.


Direktor


............................................

Marko Aleksić, dipl.ecc

Korisni linkovi