Pravilnik o radu Energoplast

Izvor: EnergoPlast
Idi na: navigaciju, pretragu

Na osnovu odredbi člana Z. stav 2. i 6. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS" br. 24/2005 i 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), dana 15.09.2014.godine donosi


PRAVILNIK O RADU


ENERGOPLAST DOO


I OSNOVNE ODREDBE


Član 1.


Pravilnikom o radu Energoplast doo (u daljem tekstu: Pravilnik), u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Energoplast doo (u daljem tekstu Poslodavac), i druga pitanja od značaja za zaposlene i Poslodavca.


Član 2.


Odredbe Pravilnika primenjuju se na sve zaposlene kod Poslodavca na radu. Izuzetno od odredbe iz predhodnog stava, Pravillik se ne primenjuje na direktora, jer se njegova prava,obaveze i odgovornosti uređuju posebnim ugovorom, koji se zaključuje sa Skupštinom Poslodavca.


Član 3.


Zaposleni ima prava, obaveze i odgovornosti utvrđene zakonom, Pravilnikom, Ugovorom o radu i drugim opštim aktima Poslodavca.

Na prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa koja nisu utvrđene ovim Pravilnikom i opštim aktima Poslodavca primenjivaće se neposredno odredbe zakona.


II ZASNIVANjE RADNOG ODNOSA


1. USLOVI ZA ZASNIVANjE RADNOG ODNOSA


Član 4.


Radni odnos može se zasnovati sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod Poslodavca (u daljem tekstu: Pravilnik).


Pravilnikom se utvrđuju: organizacioni delovi kod Poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme odnosno obrazovanja i drugi potrebni uslovi za rad na tim poslovima Za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom

Pravilnik donosi direktor Poslodavca.


Član 5.


Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje uz pisanu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca. Sa licem mlađim od 18 godina života radni odnos može da se zasnuje samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.


Član 6.


Potrebu za zasnivanjem radnog odnosa utvrđuje direktor Poslodavca.

Zasnivanje radnog odnosa direktor Poslodavca može da izvrši na jedan od sledećih načina:

-bez predhodno izvršenog oglašavanja slobodnih poslova;

-po predhodno izvršenom javnom oglašavanju slobodnih poslova;

-uz posredovanje organizacije nadležne za zapošljavanje.


Član 7.


Radni odnos zasniva se ugovorom o radu koji se smatra zaključenim kad ga potpišu direktor Poslodavca, ili lice koje on ovlasti, i lice koje zasniva radni odnos.

Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pisanoj formi i sadrži: naziv i sedište poslodvca; lično ime zaposlenog. prebivalište i boravište; vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu; naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja; mesto rada, vrstu radnog odnosa;( na neodređeno ili određeno vreme); dan početka rada; radno vreme( puno , nepuno); novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu kao i druge odredbe sa kojima se saglase Poslodavac i zaposleni.

Konstatuje se da su Pravilnikom utvrđeni elementi za utvrđivnje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog, rokovi za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo; trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena i druge odredbe u sklau sa zakonom.

Ugovor o radu zaključuje se najmanje u tri primerka, od kojih se jedan obavezno daje zaposlenom a dva zadržava Poslodavac.

Na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu utvrđene ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona, Pravilnika i drugih opštih akata Poslodavca.


2. TRAJANjE RADNOG ODNOSA


Član 8.


Radni odnos zasniva se na neodređeno ili određeno vreme.

Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije trajanje je unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, kao što su slučajevi:

1) kada obavljanje određenih poslova po svojoj prirodi traje određeno vreme (sezonski poslovi, rad na određenom ugovoru) ;

2 ) kada se poveća obim posla koji traje određeno vreme;

3) u drugim sličnim slučajevima, u skladu sa potrebama procesa rada Poslodavca. u skladu sa zakonom.


Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.

Prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda iz stava 2. ovog člana.


Izuzetno od stava 2.ovog člana , ugovor o radu na određeno vreme može se zaključiti:

1. radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka na rad.;

2. za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta,:

3. sa stranim državljaninom na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom do isteka dozvole,

4. sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnupenziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.


Poslodavac može da sa istim zaposlenim zaključi novi ugovor o radu na određeno vreme po isteku roka iz prethodnog stava tač.1-3 ovog člana po istom, odnosno drugom pravnom osnovu, u skladu sa ovim članom.


3. RADNI ODNOS SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM


Član 9.


Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno ili određeno vreme.

Dužina nepunog radnog vremena i njegov raspored utvrđuje se ugovorom o radu.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom i ugovorom o radu nije drugačije određeno.

Posloavac je dužan da zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom obezbedi iste uslove rada kao i zaposlenom sa punim radnim vremenom koji radi na istim ili sličnim poslovima.


4. PROBNI RAD


Član 10.


Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad u trajanju do šest meseci.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne kvalitete prestaje radni odnos istekom roka određenog ugovorom o radu.

Ocenu radnih i stručnih sposobnosti, u smislu predhodnog stava, daje direktor Poslodavca, na osnovu pisanog mišljenja neposrednog organizatora rada zaposlenog i nadležnog rukovodioca radne jedinice.

Za vreme probnog rada Poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu, sa otkaznim rokom koji iznosi pet radnih dana. Poslodavac je dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu.


5. PRIPRAVNICI


Član 11.


Poslodavac može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili Pravilnikom.

Pripravnički staž traje najduže:


1) devet meseci, za zaposlene sa visokom stručnom spremom;

2) sedam meseci, za zaposlene sa višom stručnom spremom;

3) šest meseci, za zaposlene sa srednjom stručnom spremom.


Za vreme pripravničkog staža pripravnik ima pravo na neto osnovnu zaradu koja ne može biti niža od najnižeg iznosa neto osnovne zarade iz člana 27 Pravilnika za stručnu spremu koju pripravnik ima, kao i na naknadu troškova i druga primanja u skladu sa Pravilnikom i ugovorom o radu.


Po isteku pripravničkog staža iz stava 2. ovog člana ili, izuzetno, pre isteka ovog roka,na zahtev pripravnika i uz saglasnost Poslodavca, pripravnik je obavezan da polaže pripravnički ispit pred komisijom koju obrazuje direktor Poslodavca. U slučaju da ne položi pripravnički ispit pripravniku prestaje radni odnos.


III OBRAZOVANjE,STRUČNO OSPOSOBLjAVANjE
I USAVRŠAVANjE ZAPOSLENIH


Član 12.


Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada. To se posebno odnosi na planiranje i finansiranje sledećih vidova stručnog osposobljavanja i usavršavanja: učenje stranih jezika, specijalističke studije (magistratura, doktorat) od interesa za Poslodavca iz oblasti u kojoj zaposleni obavlja poslove, sticanje licenci iz delatnosti Poslodavca i sl.

Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.

Vidove stručnog osposobljavanja i usavršavanja, međusobna prava i obaveze Poslodavca i zaposlenog u vezi stručnog osposobljavanja i usavršavanja Poslodavac će urediti posebnim opštim aktom.


IV RADNO VREME
  1. PUNO I NEPUNO RADNO VREME I RASPORED RADNOG VREMENA
Član 13.


Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.

Nepuno radno vreme jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.

Puno radno vreme zaposlenog mlađeg od 18 godina života iznosi 36 časova nedeljno, s tim da ne može biti duže od osam časova dnevno.

Radna nedelja po pravili traje pet radnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje i dužinu radnog vremena utvrđuje direktor Poslodavca.

Radni dan po pravilu traje osam časova.

Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva, radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.

Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju prekovremenog rada.

Kod Poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou.

U slučaju iz prethodnog stava ovog člana, zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i pekovremeni rad.


2. PREKOVREMENI RAD


Član 14.


Na zahtev Poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena (prekovremeni rad) u sledećim slučajevima:

1.više sile ;

2.iznenadnog povećanja obima posla;

3.završetka posla od bitnog značaja za poslovni rezultat Poslodavca, a koji je vezan za određene rokove;

4.kada se obavljanje poslova (zbog kratkih rokova) ne može poveriti drugim zaposlenim, već taj posao moraju završiti zaposleni koji su ga započeli;

5. kada je potrebno završiti započeti tehnološki ciklus;

6. u drugim slučajevima kada bi prekid započetog procesa rada ugrozio poslovanje Poslodavca ili bi mu naneo štetu.

Odluku o uvođenju prekovremenog rada donosi direktor Poslodavca ili lice koje on ovlasti.

Zaposleni može da radi prekovremeno najduže četiri časa dnevno, odnosno osam časova nedeljno.


3. PRERASPODELA RADNOG VREMENA


Član 15.


Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom.

Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. Preraspodela se ne vezuje za kalendarsku godinu ( može biti izvršena za period od oktobra do marta naredne godine) odnosno može trajati i duže od šest meseci a najduže devet meseci.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.

Odluku o uvođenju preraspodele radnog vremena donosi direktor Poslodavca ili lice koje on ovlasti.

Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.


4. NOĆNI RAD I RAD U SMENAMA


Član 16.


Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću.

Rad u smenama je organizacija rada kod Poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekisdima tokom određenog perioda dana ili nedelje.


Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji u toku meseca posao obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena.

Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju i noćni rad, Poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.

Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.


V ODMORI I ODSUSTVA


1. ODMOR U TOKU DNEVNOG RADA


Član 17.


Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.

Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.

Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.

Vreme iz stava 1-3. ovog člana uračunava se u radno vreme.

Odmor u toku rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada.

Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku devnog rada donosi direktor.


  1. DNEVNI I NEDELjNI ODMOR
Član 18.


Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 ako zakonom nije drgačije određeno.

Zaposleni koji radi u preraspodeli radnog vremena ima pravo na odmor u neprekidnom trajanju od najmanje 11 časova


  1. NEDELjNI ODMOR

Član 19.


Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, kojem se dodaje vreme odmora iz prethodnog člana, ako zakonom nije drugačije određeno.

Nedeljni odmor se po pravilu koristi nedeljom. Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.

Izuzetno od od stava 1. ovog člana, zaposleni koji zbog obvljanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli radnog vremena ne može da koristi odmor u trajanju utvrđenom u stavu 1.ovog člana, ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.


4. GODIŠNjI ODMOR


Član 20.


Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kaledarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod Poslodavca.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa zakonom.


Član 21.


U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.


Zaposlenom se osnovni broj dana iz predhodnog stava uvećava po osnovu kriterijuma:


  1. složenosti poslova i to:
  • za zaposlene raspoređene na radna mesta za koja se traži VII, VI1a i VIII

stepen stručne spreme (VSS, magistri, doktori nauka) - tri (3) radna

dana

  • za zaposlene raspoređene na radna mesta za koja se traži VI stepen stručne spreme (VS) ili Vstepen stručne spreme (VK) - dva ( 2 ) radna dana
  • za zaposlene raspoređene na radna mesta za koja se traži IV stepen stručne spreme (SSS) ili III stepen stručne spreme (kv) - jedan(1) radni dan.
  1. Dužine radnog staža: za jedan (1) radni dan za svake navršene dve godine radnog staža.
  2. ).Zaposlenom roditelju sa dvoje i više dece do 14 godina života, samohranom roditelju, zaposlenom sa jednim detetom do sedam godina života deteta, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju, zaposlenom koji boluje od profesionalne bolesti, zaposlenom invalidu rada ili ratnom vojnom invalidu broj dana godišnjeg odmora uvećava se za tri (3) radna dana.

Radni staž kao osnov za uvećanje broja dana godišnjeg odmora u smislu tačke 2) predhodnog stava računa se sa 31.12. u godini za koju se koristi godišnji odmor.


Primenom kriterijuma iz stava 2. ovog člana godišnji odmor zaposlenog ne može biti duži od 25 radnih dana, osim za zaposlene iz tačke 3) istog stava čiji godišnji odmor ne može biti duži od 28 radnih dana.


Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz ovog člana (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.


Pri utvrđivanju godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.


U zavisnosti od potreba posla, Poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.


Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije 15 radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.


Član 22.


Godišnji odmor može da se koristi jednokratno ili u dva ili više delova u skladu sa zakonom.


Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30 juna naredne godine.


Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.


Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.


Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.


4. ODSUSTVO UZ NAKNADU ZARADE
(PLAĆENO ODSUSTVO)


Član 23.


Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine u sledećim slučajevima:


  1. Sklapanje braka – 5 radnih dana
  2. Porođaj supruge – 5 radnih dana
  3. Teže bolesti člana uže porodice – 5 radnih dana
  4. Pripreme za odlazak na odsluženje vojnog roka – 2 radna dana
  1. Zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu zaposlenog prouzrokovanih elementarnom nepogodom – 3 radna dana
  2. Selidbe – 3 radna dana
  3. Polazak deteta u školu (prvi razred oš.ili obdanište) – 2 radna dana

Pored prava na odsustvo iz predhodnog stava, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:


1) pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice

2) dva uzastopna radna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi.


Odsustvo iz prethodnog stava ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva iz stava 1. ovog člana.


Članovima uže porodice u smislu stava 1. i 2. ovog člana smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.


Pored slučajeva iz stava 1. i 2. ovog člana, Poslodavac može zaposlenom odobriti odsustvo i u sledećim slučajevima:


  1. učestvovanje na sportskim i kulturnim takmičenjima
  2. obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja, u dužini odobrenoj odlukom direktora Poslodavca, sve u skladu sa odredbama Pravilnika iz čl.12. stav 3. Pravilnika.

Odsustvo iz predhodnog stava ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva iz stava 1. ovog člana.


5. NEPLAĆENO ODSUSTVO


Član 24.


Poslodavac može zaposlenom odobriti odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo.u slučaju kada to ne remeti proces rada kod Poslodavca, a najduže 30 dana u toku kalendarske godine.

Za vreme odsustvovanja sa rada zbog korišćenja neplaćenog odsustva, zaposlenom mitruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za prava i obavze zakonom nije drugačije određeno.sledećim slučajevima:


6. MIROVANjE RADNOG ODNOSA


Član 25.


Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom..


7. ODSUSTVO SA RADA ZA VREME PREKIDA RADA DO KOJEG JE DOŠLO BEZ KRIVICE ZAPOSLENOG


Član 26.


Poslodavac može da uputi zaposlenog na plaćeno odsustvo za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog u sledećim slučajevima:


1) više sile (požar, zem.ljotres i sl. );

2) elementarnih nepogoda i temperature koja onemogućava obavljanje određenik poslova, u skladu sa zakonom i preporukama Svetske zdravstvene organizacije;

3) kvara na sredstvima za rad, materijala i sl.;

4) iznenadnog prekida u snabdevanju vodom, električnom energijom i drugih smetnji u redovnoj proizvodnji;

5) za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu i koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenog i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom;

6 ) prekida u radu, odnosno privremenog smanjenja obima posla zbog neostvarenja planiranog ugovaranja novih poslova, nemogućnosti naplate potraživanja,usled čega je došlo do nelikvidnosti Poslodavca, iznenadnih poremećaja na tržištu materijala potrebnog u procesu rada i drugih razloga koji su doveli do smanjenja obima posla i privremenog prestanka potrebe za radom zaposlenog.


Odsustvo sa rada iz stava 1.tač.1)-5 može trajati dok traju okolnosti zbog kojih je došlo do prekida rada.


Odsustvo sa rada iz tačke 6) predhodnog stava može trajati najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.


Za vreme prekida rada iz stava 1. tačke 1)—5) ovog člana zaposleni ima pravo na naknadu zarade utvrđenu članom 41.stav1. tačka 1. Pravilnika.


Za vreme prekida rada iz stava 1. tačka 6) ovog člana zaposleni ima pravo na naknadu zarade utvrđenu članom 41 stav 1. tačka 2. Pravilnika.


VI .ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANjA


1.ZARADA


Član 27.


Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koju čine:


  1. zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
  2. zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu Poslodavca;
  3. drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa Pravilnikom i ugovorom o radu.

Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade (bruto zarada), osim u slučajevima kada je to drugačije uređeno pravilnikom i zakonom.


Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42 stav 3.tač.4) i 5), člana 118. tačke 1) - 4) člana 119.,člana 120. tačka 1) i člana 158 Zakona o radu.


Obaveza Poslodavca je da zaradu isplaćuje jednom mesečno, do 15. u tekućem mesecu za prethodni mesec a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.


1.1. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu


Član 28.


Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od;

  1. osnovne zarade;
  2. dela zarade za radni učinak;
  3. uvećane zarade.
1.1.1. Osnovna zarada


Član 29.


Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu, utvrđenih Pravilnikom, i vremena provedenom na radu.


Pod vremenom provedenim na radu podrazumeva se broj časova rada zaposlenog, koji je utvrđen na osnovu evidencije prisustva na radu i odobrenog odsustva sa rada.


Član 30.


Iznosi osnovne zarade, izraženi u neto novčanom iznosu po jednom času rada (u daljem tekstu; osnovna zarada), utvrđuju se za sve poslove kod Poslodavca.


Poslovi koji se obavljaju kod Poslodavca opisuju se radnim mestima i utvrđuju se Pravilnikom.


Neto iznosi i rasponi osnovnih zarada za obavljanje poslova, po stepenima stručne spreme utvrđuju se pri donošenju godišnjeg plana.

Prilikom utvrđivanja neto iznosa i raspona osnovnih zarada polazi se od složenosti poslova, odgovornosti, uslova rada, najnižih iznosa osnovnih zarada utvrđenih pravilnikom datih po stepenima stručne spreme potrebnim za obavljanje poslova zaposlenog.


1.1.2. Deo zarade za radni učinak


a) Individualni radni učinak


Član 31.


Radni učinak izražava se kroz individualni radni učinak zaposlenog.

Individualni radni učinak zaposlenog određuje direktor Poslodavca mesečno, uz konsultaciju sa neposrednim rukovodiocem zaposlenog, na bazi ostvarenih individualnih rezultata zaposlenog, rezultata rada organizacione jedinice u kojoj radi i poslovanja Poslodavca u celini.


Član 32.


Zarada zaposlenog može biti uvećana ili umanjena po osnovu individualnog učinka do ±20% njegove osnovne zarade za mesec za koji se vrši obračun i isplata zarade.

Individualni učinak se utvrđuje na bazi sledećih kriterijuma:

1) obima i kvaliteta izvršenih poslova;

2) ispunjenja rokova;

3) radne i tehnološke discipline (racionalnog korišćenja radnog vremena, odnosa prema radu, saradnje sa drugim zaposlenim u obavljanju poslova, uštede na radu i sl.) i doprinosa marketingu.


b) Radni učinak za rad po normi i grupni radni učinak


Član 33.


Zaposleni ima pravo na učinak za rad po normi ukoliko poslove koje obavlja moguće normirati, što se bliže definiše planskim elementima Poslodavca.


1.1.3. Uvećana zarada


Član 34.


Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu:


1) rada na dan praznika koji je neradni dan za 110% od

osnovice;

2) rada noću (između 22,00 i 6,00časova narednog dana) za 26% od osnovice;

3) smenskog rada ( tri smene) 26% od osnovice

3) prekovremenog rada za 26% od osnovice;

5) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu u radnom odnosu kod Poslodavca ( u daljem tekstu: minuli rad) za 0,4% od osnovice. Pri obračunu minulog rada računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod Poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene Poslodavca u skladu sa zakonom kao i povezanih lica sa Poslodavcem u skladu sa zakonom.


Ako su se istovremeno stekli uslovi za uvećanje osnovne zarade po više osnova iz prethodnog stava, ukupni procenat uvećanja osnovne zarade utvrđuje se kao zbir procenata tih osnova uvećanja.


Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada zaposlenog utvrđena ugovorom o radu.


1.2. Zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu Poslodavca (bonus)


Član 35.


U cilju stimulativnog nagrađivanja zaposlenih i stvaranja uslova za angažovanje vrhunskih stručnjaka i zadržavave postojećeg kadra deficitarnih zanimanja, predviđa se mogućnost isplate bonusa, kao dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu Poslodavca.


Bonus može biti isplaćen zaposlenom koji je, na bazi individualnih znanja i sposobnosti, ostvario individualne rezultate koji su značajno doprineli realizaciji posla organizacione jedinice u kojoj radi, a time i poslovnom uspehu Poslodavca u celini.


Bonus se isplaćuje periodično, u visini do iznosa osnovne zarade zaposlenog za period za koji se vrši obračun i isplata zarade.


Odluku o isplati bonusa donosi direktor Poslodavca.


2. MINIMALNA ZARADA


Član 36.


Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standarsdni učinak i vreme provedeno na radu.

Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi ѕa mesec u kojem se vrši isplata minimalne zarade.

Zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanu zaradu iz člana 36 stav 1. Pravilnika , na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa Pravilnikom i zakonom. Osnovica za obračun uvećane zarade iz ovog stava je neto minimalna zarada zaposlenog.


Član 37.


Poslodavac može doneti odluku o uvođenju minimalne zarade u slučaju poremećaja u procesu rada Poslodavca, njegovom organizacionom delu, ili na određenim poslovima, izazvanog poslovanjem sa gubitkom ili nedostatkom posla. Odluku o uvođenju minimalne zarade u ovim okolnostima donosi Skupština Poslodavca.

Minimalna zarada utvrđena odlukom iz prethodnog stava ima karakter odgovarajuće zarade zaposlenog u periodu dok se isplaćuje, odnosno zaposleni nema pravo na isplaztu razlike između minimalne zarade i zarade na koju bi imao pravo po ugovoru o radu, odnosno po Pravilnikui, da nije doneta odluka o uvođenju minimalne zarade.


3. NAKNADE ZARADE


Član 38.


Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini njegove prosečne neto zarade u prethodnih 12 meseci u sledećim slučajevima:


1) za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan;

2) za vreme korišćenja godišnjeg odmora ;

3) za vreme korišćenja plaćenog odsustva

4) vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa;

5) za vreme sgručnog usavršavanja, prekvalifikacije ili dokvalifikacije zbog prestanka potrebe za njegovim ra

6) za vremeučestvovanja na sportskim i kulturnim takmičenjima

7)za vreme odsustvovanja sa rada zbog stručnog osposobljavanja i usavršavanja po odluci ili uz saglasnost Poslodavca.


Član 39


Zaposleni za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez njegove

krivice ima pravo na naknadu zarade i to:


  1. u visini 65% njegove prosečne neto zarade u prethodnih 12 meseci u odnosu na mesec u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije određeno;
  1. u visini od 100% njegove prosečne neto zarade u prethodnih 12 meseci, u odnosu na mesec u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drugačije određeno.
Član 40.


Zaposleni ima pravo na naknadu zarade na teret poslodavca za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u periodu utvrđenom zakonom i to:

1) u visini od 65% prosečne neto zarade u prethodnih 12 meseci u odnosu na mesec u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije određeno;


2) u visini 100% prosečne neto zarade u prethodnih 12 meseci u odnosu na mesec u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drugačije određeno;


4. NAKNADA TROŠKOVA


4.1. Regres za korišćenje godišnjeg odmora


Član 41.


Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne neto zarade isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.


Pravo na pun iznos regresa ima zaposleni koji ima pravo na korišćenje godišnjeg odmora u trajanju od najmanje 20 radnih dana (zakonski minimum), a srazmerni deo regresa pripada zaposlenom koji ima pravo na godišnji odmor kraći od 20 radnih dana


Regres za godišnji odmor u smislu stava 1. i 2. ovog člana isplatiće se zaposlenom pod uslovom da je pravo na godišnji odmor (ili njegov deo) stekao kod Poslodavca. Pripadajući iznos regresa zaposlenom isplaćivaće se jednokratno.


4.2. Naknada troškova za ishranu u toku rada


Član 42.


Zaposleni ima pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada u visini od 20% prosečne mesečne zarade u privredi Republike Srbije.


Član 43.


Zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza u sledećim slučajevima:


  • za dolazak i odlazak sa rada u gradskom saobraćaju: u visini cene mesečne karte (markice) za određenu zonu;
  • za dolazak i odlazak sa rada u međugradskom prevozu -ukoliko zaposleni ima prijavljeno mesto prebivališta van teritorije grada Beograda, na relacijama do 50km od sedišta Poslodavca ili njegovih dislociranih organizacionih jedinica,
  • najekonomičnijim prevozom (autobus, voz II razreda) u visini stvarne cene prevoza, ali ne više od petostrukog iznosa mesečne karte (markice) I zone za prevoz u gradskom saobraćaju u Beogradu;

Za isplatu ove naknade potrebno je:


- da je zaposleni u mesecu za koji mu se naknada isplaćuje radio 2/3 punog radnog vremena i da nije imao neopravdanih izostanaka;

-da je putovanje izvršeno, što se dokazuje dostavljanjem prevoznih karata.


4.4. Troškovi za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu


Član 44.


Uslove upućivanja na službeni put, visinu dnevnica i naknadu drugih troškova zaposlenog za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu Poslodavac će urediti posebnim opštim aktom.


5. DRUGA PRIMANjA


5.1. Otpremnina pri odlasku u penziju


Član 45.


Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu pri odlasku u penziju u visini:


- dve prosečne bruto zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.


5.2. Pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice


Član 46.


Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima porodice u slučaju smrti zaposlenog po osnovu solidarne pomoći, u visni troškova pogrebnih usluga koje priznaje Fond penzijskog i invalidskog osiguranja Srbije.

Pod članom uže porodice zaposlenog smatraju se bračni drug, deca i roditelji.


Član 47.


Uslučaju da je smrt zaposlenog nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog obolenja, Poslodavac će,u skladu sa potrebama procesa rada, prioritet pri zasnivanju radnog odnosa dati deci ili bračnom drugu pokojnog zaposlenog.


5.3. Solidarna pomoć


Član 48.


U skladu sa finansijskim mogućnostima direktor može doneti odluku da isplati solidarnu pomoć do visine jedne prosečne mesečne neto zarade u Republici Srbiji na osnovu poslednjeg objavljenog podatka u sledećim slučajevima:


1) za svaka tri meseca neprekidnog bolovanja;

2) elementarne nepogode koja je izazvala veću štetu na imovini zaposlenog;

3) rođenja deteta ;

4) nastupa invalidnosti I ili III kategorije;

5) smrti člana uže porodice (pod članom uže porodice smatraju se bračni drug, deca i roditelji) .


5.5. Poklon deci zaposlenih za Novu godinu


Član 49.


Poslodavac može da na ime Nove godine i Božića obezbedi poklone u robi i/ili novcu)za decu do 15 godina starosti, u visini do neoporezivog iznosa previđenog Zakonom o porezu na dohodak građana.


5.6. Poklon ženama za međunarodni praznik "8.mart –Dan žena"


Član 50.


Poslodavac može da na ime poklona ženama za međunarodni praznik "8. mart - Dan žena" obezbedi novčana sredstva u iznosu do 30% od prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.


5.7. Isplata beskamatnog zajma
Član 51.


Poslodavac može, da ponudi beskamatni zajam za nabavku ogreva, zimnice i za druge namene.


Odluku o odobravanju zajma iz prethodnog stava donosi direktor poslodavca, u skladu sa raspoloživim sredstvima, s tim da se zajam može isplatiti samo onim zaposlenima kod Poslodavca koji imaju zaradu manju od prosečene neto zarade isplaćene kod Poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate zajma.


Odlukom o odobravanju zajma utvrđuje se namena za koju se zajam odobrava, visina zajma, početak otplate zajma i rok vraćanja zajma, koji ne može biti duži od šest meseci.


Vraćanje zajma vrši se u jednakim mesečnim ratama, obustavom mesečne rate zajma od zarade zaposlenog.


6. OBRAČUN I EVIDENCIJA ZARADE I NAKNADE ZARADE


Član 52.


Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun.


Obračun zarade i naknade zarade koje je dužan Poslodavac da isplati u skladu sa zakonom predstavlja izvršnu ispravu. Obračun zarade na osnovu koga je isplaćena zarada odnosno nakanade zarade u celosti može se dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi.

Podaci o zaradi zaposlenih su poslovna tajna, čije odavanje za sobom povlači odgovornost utvrđenu članom stav tačka Pravilnika.

Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade, koja treba da sadrži podatke utvrđene zakonom. Evidenciju potpisuje direktor ili lice koje on ovlasti.


VIII ZABRANA KONKURENCIJE


Član 53


Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da obavlja u svoje ime i za svoj račun,kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica,bez saglasnosti direktora poslodavca(u daljem tekstu:zabrana konkurencije).Ove poslove utvrđuje posebnom odlukom direktor poslodavca.


Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod Poslodavca stekne nova, posebo važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera, ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.


Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije prestaje mu radni odnos kod Poslodavca, uz pravo Poslodavca da od zaposlenog zahteva naknadu štete.


Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije prestaje mu radni odnos kod Poslodavca, uz pravo Poslodavca da od zaposlenog zahteva naknadu štete.

Član 54.

Ugovorom o radu Poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije u smislu prethodnog člana i po prestanku radnog odnosa zaposlenog, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.

Zabrana konkurencije iz prethodnog stava može se ugovoriti ako se Poslodavac ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj visini.

IX IZMENA UGOVORA O RADU

1. IZMENA UGOVORENIH USLOVA RADA

Član 55.

Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora o radu):

1) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada;

2) radi premeštaja u drugo mesto rada;

3) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca; ;

4) zbog promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa Zakonom o radu;

5) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom , pravilnikom i ugovorom o radu.


Odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tačke 1) i 3) ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu .


Član 56.


Uz aneks ugovora o radu (u daljem tekstu: aneks ugovora) Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pisano obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni - koji iznosi osam radnih dana, i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora.


Ako zaposleni potpiše aneks ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa.


Zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu, osporava zakonitost aneksa ugovora.


Smatra se da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora ako ne potpiše aneks ugovora u roku iz stava 1. ovog člana.


Član 57


Ako je potrebno da se određeni posao izvrši bez odlaganja, zaposleni može biti privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove na osnovu rešenja, bez ponude aneksa ugovora u smislu odredbe Pravilnika iz prethodnog člana, najduže 45 radnih dana u periodu od 12 meseci.

U slučaju premeštaja iz stava 1. ovog člana zaposleni zadržava neto osnovnu zaradu utvrđenu za posao sa koga se premešta, ako je to povoljnije za zaposlenog.

Odredbe člana 59. Pravilnika ne primenjuju se ni u slučaju zaključivanja aneksa ugovora na inicijativu zaposlenog.

Izmena ličnih podataka o zaposlenom i podataka o Poslodavcu i drugih podataka kojima se ne menjaju uslovi rada može da se konstatuje aneksom ugovora, na osnovu odgovarajuće dokumentacije, bez sprovođenja postupka za ponudu aneksa u smislu člana 58. Pravilnika.

Ugovor o radu sa aneksima koji su sastavni deo tog ugovora mogu da se zamene prečišćenim tekstom ugovora o radu, koji potpisuju direktor ili lice koje on ovlasti i zaposleni.


2. UPUĆIVANjE NA RAD KOD DRUGOG POSLODAVCA


Član 58.


Zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, na osnovu sporazuma koji zaključuju Poslodavac i drugi poslodavac, a najduže godinu dana.


U spučaju iz prethodnog stava, zaposleni može, uz svoju saglasnost, da bude privremeno upućen na rad i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje.

Zaposleni sa poslodavcem kod koga bude upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme .

Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.


X NAKNADA ŠTETE


Član 59.


Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu.

Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.

Ako se za zaposlene iz prethodnog stava ne može utvrditi deo štete koju je svako pojedinačno prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nedoknađuju u jednakim delovima.

Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.

Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je ona nastala, ko je prouzrokovao i kako se ista nadoknađuje utvrđuje Poslodavac, u skladu sa zakonom i Pravilnikom.


Član 60


Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog pokreće direktor Poslodavca, ili zaposleni koga on ovlasti, na osnovu prijave o prouzrokovanoj šteti ipi ličnog saznanja da je Poslodavcu prouzrokovana šteta.


Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu pokreće se rešenjem. Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje postupka odgovornosti za štetu sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao, poslove koje zaposleni obavlja, vreme, mesto i način izvršavanja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju i ime i prezime lica određenog za sprovođenje postupka.

Visina štete koju je proizrokovao zaposleni utvrđuje se na osnovu tržišne ili knjigovodstvene vrednosti stvari. Ako se visina štete ne može utvrditi na ovaj način, visina štete utvrdiće se u paušalnom iznosu, koji se utvrđuje procenom štete ili veštačenjem od strane stručnog lica.

Kada utvrdi sve činjenice i okolnosti koje su od uticaja na odgovornost zaposlenogza štetu, lice određeno za sprovođenje postupka za utvrđivanje odgovornosti predlaže direktoru Poslodavca, ili zaposlenom koga on ovlasti, da donese rešenje kojim se zaposleni obavezuje da naknadi štetu Poslodavcu ili da se oslobađa odgovornosti.


Rešenjem kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu određuje se i način i rok za naknadu štete.


Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu, Poslodavac će pokrenuti postupak za nadoknadu štete pred nadležnim sudom.


Član 61.


Zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, koju je nadoknadio Poslodavac, dužan je da Poslodavcu nadoknadi iznos isplaćene štete.


Ako zaposleni u ostavljenom roku dobrovoljno ne nadoknadi Poslodavcu isplaćeni iznos štete, Poslodavac će pokrenuti spor pred nadležnim sudom za naknadu štete.


Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, Poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu.


XI UDALjENjE ZAPOSLENOG SA RADA


Član 62.


Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada:


  1. ako je protiv njega započeto krivični gonjenje u skladu sa zakonom zbog krivičnog dela učunjenog na radu ili u vezi sa radom;
  2. ako nepoštovanjem radne discipline ili povredom radne obaveze ugrožava imovinu veće vrednosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu;
  3. ako je priroda radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne disciplne ili je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 70 stav 1.Pravilnika.

Udaljenje iz prethodnog stava može da traje najduže tri meseca, a po isteku tog perioda Poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu, ili izrekne drugu meru u skladu sa zakonom ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 68. stav 2 i 3. Pravilnika .

Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje. U ovom slučaju naknade zarade se isplaćuje na teret organa koji je odredio pritvor.

Ako je protiv zaposlenog započeto krivično gonjenje učinjenog na radu ili u vezi sa radom, udaljenje može da traje do pravosnažnog okončanja tog krivičnog postupka.

Za vreme privremenog udaljenja sa rada zaposlenom pripada naknada zarade pod uslovima i u visini utvrđenoj zakonom.


XII. PRESTANAK RADNOG ODNOSA


1. RAZLOZI ZA PRESTANAK RADNOG ODNOSA


Član 63.

Zaposlenom radni odnos prestaje:


1) istekom roka na koji je zasnovan;

2) kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja;

3) sporazumom između zaposlenog i Poslodavca;

4) otkazom ugovora o radu;

5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;

6) smrću zaposlenog;

7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.


2. SPORAZUMNI PRESTANAK RADNOG ODNOSA


Član 64.


Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma Poslodavca i zaposlenog.

Pre potpisivanja sporazuma iz prethodnog stava, Poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

3.OTKAZ OD STRANE ZAP0SLEN0G
Član 65.

Zaposleni ima pravo da Poslodavcu otkaže ugovor o radu.

Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja direktoru Poslodavca u pisanom obliku, 30 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa ( otkazni rok). Uz saglasnost direktora Poslodavca, navedeni otkazni rok se može skratiti, s tim što bi zaposleni bio u obavezi da otkaz ugovora o radu dostavi najmanje 15 dana pre dana koji je naveo kao dan prestanka radnog odnosa.

U otkazne rokove iz prethodnog stava se ne uračunana vreme korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva .


4.OTKAZ OD STRANE POSLODAVCA


1) Razlozi za otkaz


Član 66.


Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to:


  1. ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
  2. ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
  3. ako se ne vrati na rad kod Poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka neplaćenog odsustva i mirovanja radnog

odnosa.


Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to:


  1. nesavesno ili nemarno izvršavanje radne obaveze;
  2. zloupotreba položaja ili prekoračenje ovlašćenja;
  3. necelishodno i neodgovorno koristišćenje sredstva rada;
  4. nekorišćenje ili nenamensko korišćenje obezbeđenih sredstva

ili opreme za ličnu zaštitu na radu;

5) nezakonito raspolaganje sredstvima Poslodavca;

6)povreda propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda i štetnog dejstva otrovnih i drugih opasnih materija,kao i povreda propisa i nepreduzimanje mera radi zaštite zaposlenih, sredstava rada i životne sredine;

7)odavanje poslovne tajne utvrđene opštim aktima Poslodavca;

8)kršenje zabrane konkurencije usmislu odredaba Pravilnika;

9)nepoštovanje zakona i odredbi opšteg akta Poslodavca u pogledu prava na štrajk i ostvarivanja drugih prava po osnovu rada u periodu dok štrajk traje;

10) protivpravno pribavljanje imovinske koristi ili povlastice, kao i primanje mita, poklona ili drugih pogodnosti u vez sa radom;

11) falsifikovanje novčanih i drugih dokumenata;

12) ponašanje kojim se nanosi šteta poslovnom ugledu Poslodavca;

13 ) davanje netačnih podataka koji su od uticaja na donošenje odluka nadležnih organa;

14) neovlašćena posluga sredstvima rada poverenih zaposlenom za izvršavanje radnih zadataka;

15 ) povreda propisa o odbrani;

16) odavanje podataka o zaradi zaposlenog od strane lica zaduženih za obračun zarada ili podataka o ličnoj zaradi od strane zaposlenog;

17) povreda drugih radnih obaveza utvrđenih zakonom.


Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to:


  1. neopravdano odbijenje obavljanje poslova i izvršavanje naloga Poslodavca u skladu sa zakonom;
  2. nedostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad u skladu sa zakonom;
  3. zloupotreba prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
  4. dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;
  5. ponašanje koje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo;
  6. davanje netačnih podataka koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
  7. odbijenje da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost;
  8. nepoštovanje radne discipline propisane aktom Poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod Poslodavca;
  9. neopravdano izostajanje sa rada dva radna dana uzastopno ili tri radna dana sa prekidima u toku meseca ili pet i više dana u toku kalendarske godine;
  10. neopravdano odbijanje prekovremenog rada;
  11. odbijanje naloga za službeni put;
  12. nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima;
  13. izazivanje nereda i učestvovanje u tuči;
  14. neopravdano kašnjenje ili izlaženje sa rada u toku ili pre završetka radnog vremena tri i više puta u toku meseca;
  15. ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se onemogućava ili otežava izvršenje njihovih radnih obaveza;

Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe Poslodavca i to:

  1. ako usled tehnoloških,ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla;
  2. ako odbije zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 57 i 58. Pravilnika.
1) Mere za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza


Član 67


Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu člana 68. st. 2.i 3. Pravilnika da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera:


  1. privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana;
  2. novčanu kaznu u visini do 20% neto osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja Poslodavca o izrečenoj meri;
  3. opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će Poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 70 Pravilnika , ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.


2) Postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere


Član 68


Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 68. st. 2. i 3. Pravilnika zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.


U upozorenju iz stava 1. ovog člana Poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.


Upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zaposlenom se dostavlja shodnom primenom odredaba Pravilnika dostavljanjem Rešenja zaposlenom.


Član 69.


Poslodavac može zaposlenom iz člana 68. stav 1. tačka 1) ovog zakona da otkaže ugovor o radu ili izrekne neku od mera iz člana 69. Pravilnika, ako mu je prethodno dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku.


Član 70.


Ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz člana 68. stav 4. tačka 1) Pravilnika, Poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa, osim u slučaju ako je poslove obavljao zaposleni sa invaliditetom ili zdravstvenim smetnjama, kome je radni odnos prestao po osnovu viška zaposlenih u skladu sa zakonom.


Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.


Član 71.


Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 68. Pravilnika, ne smatra se:


  1. privremena sprečenost za rad usled bolesti,nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
  2. korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
  3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
  4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
  5. delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa Pravilnikom;
  6. obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa ugovorom o radu, Pravilnikom i zakonom.
7. POSTUPAK U SLUČAJU OTKAZA


7.1.Rok zastarelosti


Član 72.


Otkaz ugsvora o radu iz člana 68. stav1. tačka 1) i stav 2. i 3. Pravilnika Poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenice koje su osnov za davanje otkaza.

Otkaz ugovora o radu iz člana 68. stav 1.tačka 2) Pravilnika Poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.


7.2.Dostavljanje akta o otkazivanju ugovora o radu


Član 73.


Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama Poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.

Ako rešenje nije moglo da se dostavi na ovaj način, poslodavac je dužan da o tome sačini pisanu belešku, a rešenje da objavi na svojoj oglasnoj tabli.

Po isteku roka od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli poslodavca, rešenje se smatra dostavljenim.


Zaposlenom radni odnos prestaje danom dostavljanja rešenja, osim ako Zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.


7.3. Obaveza isplate zarada i naknada zarade


Član 74.

Poslodavac je dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa, najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa Pravilnikom i ugovorom o radu.


6.POSEBNA ZAŠTITA OD OTKAZA UGOVORA O RADU


Član 75


Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsistva sa rada radi posebne nege deteta Poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.


Zaposlenom iz prethodnog stava rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.


Član 76.


Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.


Teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan položaj zaposlenog nije posledica statusa ili aktivnosti iz prethodnog stava je na Poslodavcu.


  1. OTKAZNI ROK I NOVČANA NAKNADA
Član 77.


Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu člana 68. stav 1. tačka 1) Pravilnika, ima pravo na otkazni rok od 15 dana.

Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.

Zaposleni može, u sporazumu sa direktorom ili licem koje on ovlasti, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u visini njegove prosečne bruto zarade u prethodnih prethodnih 12 meseci.


  1. IZDAVANjE POTVRDE I DAVANjE OCENE PONAŠANjA I REZULTATA RADA ZAPOSLENOG
Član 78.


Zaposleni kome je radni odnos prestao ima pravo da od Poslodavca zahteva potvrdu koja sadrži datum zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrstu, odnosno opis poslova na kojima je radio.


Na zahtev zaposlenog Poslodavac može dati i ocenu njegovog ponašanja i rezultata rada u potvrdi iz prethodnog stava ili u posebnoj potvrdi.


XIII OSTVARIVANjE I ZAŠTITA POJEDINAČNIH PRAVA ZAPOSLENIH


Član 79.


O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa zaposlenih odlučuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti.

Ovlašćenje iz prethodnog stava daje se u pisanom obliku.


Član 80.


Zaposlenom se, u pisanom obliku, dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, osim u slučaju iz člana 58. Pravilnika

Odredbe člana 75. stav 2. Pravilnika odnose se i na postupak dostavljanja rešenja iz prethodnog stava.


Član 81.


Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.

Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.


XIV BEZVEDNOST I ZAŠTITA ŽIVOTA I ZDRAVLjA NA RADU


Član 82.


Poslodavac i zaposleni su dužni da svoja prava i obaveze koje se odnose na opštu zaštitu, zaštitu ličnih podataka,zaštitu omladine, zaštitu materinstva,porodiljsko odsustvo i idsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo sa rada radi nposebne nege deteta ili druge osobe, zaštitu osoba sa invaliditetom i zaposlnog sa zdravstvenim smetnjama i obavezu obaveštvanja Poslodavca o privemenoj sprečenosti za rad ostvaruju u skladu sa zakonom.

Prava, obaveze i odgovornosti vezane za bezbednost i zdravlje na zaštitu života i zdravlja na radu urediće se posebnim Pravilnikom .


Član 83.

Na ime kolektiviog osiguranja zaposlenih, Poslodavac se obavezuje da o svom trošku osigura zaposlene, zaključivanjem ugovora sa osiguravajućim društvom.


XV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE


Član 84.


Po stupanju na snagu ovog Pravilnika Poslodavac i zaposleni će zaključiti Aneks ugovora o radu, odnosno Ugovor o radu kojim će se zameniti prethodni Ugovor o radu sa svim Aneksima sa kojim će se pitanja njihovih prava, obaveza i odgovornosti usaglasiti sa odredbama Pravilnika i zakona.


Član 85.


Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Poslodavca, a primenjivaće se za obračun zarada, naknada zarade i drugih primanja počev od septembra 2014. godine.


U Beogradu,15.09.2014.godine

Energoplast d.o.o.

Direktor

Marko Aleksić, dipl.oec.


ENERGOPLAST D.O.O.

BEOGRAD, BULEVAR MIHAJLA PUPINA 12


PRAVILNIK O RADU
ENERGOPLAST D.O.O.


U Beogradu, 15.09.2014.godine