Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama Energoplast doo

Izvor: EnergoPlast
Idi na: navigaciju, pretragu
PRAVILNIK
O RAČUNOVODSTVU I RAČUNOVODSTVENIM POLITIKAMA
U ENERGOPLAST D.O.O.


Beogad, 25.12.2015. godine

Na osnovu odredbi Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013) (u daljem tekstu: Zakon), člana 38. stav 2. tačka 12) Odluke o izmenama Osnivačkog akta Energoplast d.o.o., direktor Energoplast d.o.o. 25.12.2015. godine donosi


PRAVILNIK
O RAČUNOVODSTVU I RAČUNOVODSTVENIM POLITIKAMA
U ENERGOPLAST D.O.O.


I OPŠTE ODREDBE


Član 1.


Pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama u Energoplast d.o.o. (u nastavku: Pravilnik) reguliše se interna regulativa Energoplast d.o.o. (u daljem tekstu: Društvo), koja podrazumeva opšta akta koja donosi Društvo, a koja sadrže:

  • posebna uputstva i smernice za organizaciju računovodstva i vođenje poslovnih knjiga;
  • računovodstvene politike za priznavanje, vrednovanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda;
  • druga pitanja vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja za koja je Zakonom propisano da se uređuju opštim aktom Društva.

Ovaj Pravilnik je usaglašen sa aktuelnom zakonskom regulativom pod kojom se podrazumeva Zakon i podzakonski propisi koji se donose za izvršavanje Zakona.


Član 2.


Pravilnikom se u Društvu:

  • uređuje organizacija računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena;
  • uređuju interni računovodstveni kontrolni postupci;
  • određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni;
  • uređuje kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokovi za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama;
  • utvrđuju računovodstvene politike i
  • uređuju druga pitanja vođenja poslovnih knjiga, sastavljanja, usvajanja i dostavljanja finansijskih izveštaja.
Član 3.


Odredbe ovog Pravilnika se odnose na poslovanje Društva u zemlji, kao i na društva i druge oblike organizovanja koja je Društvo osnovalo u inostranstvu: ino-kompanije, ino-zaključci, predstavništva, filijale i dr. (u daljem tekstu: ino-entiteti), bez obzira na vođenje poslovnih knjiga po domicilnim, odnosno lokalnim propisima u zemlji rada.


Društvo je dužno da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje informacija u finansijskim izveštajima vrši u skladu sa ovim Pravilnikom i Zakonom.


Član 4.


Poslovanje ino-zaključaka, filijala i predstavništava računovodstveno se obuhvata u poslovnim knjigama Društva u zemlji i to svih pozicija prihoda, rashoda, imovine, obaveza i kapitala.


II ORGANIZACIJA RAČUNOVODSTVA I RAČUNOVODSTVENE ISPRAVE


Organizacija računovodstva


Član 5.


Računovodstvo Društva obuhvata skup poslova koji obezbeđuju funkcionisanje računovodstvenog informacionog sistema i poslova finansijske funkcije. Računovodstveni informacioni sistem predstavlja deo informacionog sistema Društva koji za interne i eksterne korisnike obezbeđuje podatke i informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i promenama u finansijskom položaju Društva.


Poslovi finansijske funkcije obuhvataju aktivnosti neophodne za adekvatno funkcionisanje finansija u Društvu, kao što su: kontrola novčanog poslovanja, finansiranje poslovnih funkcija, obračun i plaćanje zarada, fiskalnih izdataka i drugih obaveza, blagajničko poslovanje, naplata i isplata preko tekućih računa, itd.


Član 6.


Poslovne knjige Društva vode se na računaru uz primenu računovodstvenog softvera.


Računovodstveni softver koji se koristi za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja omogućava sledeće:

  • funkcionisanje internih računovodstvenih kontrola;
  • onemogućavanje brisanja proknjiženih poslovnih promena;
  • kontrolu ulaznih podataka;
  • kontrolu ispravnosti unetih podataka;
  • uvid u promet i stanje računa glavne knjige;
  • uvid u hronologiju obavljenog unosa poslovnih promena;
  • čuvanje i korišćenje podataka.

Podaci iz poslovnih knjiga (dnevnik, glavna knjiga, pomoćne knjige) po potrebi mogu da se odštampaju i prikažu na ekranu.


Uporedo sa memorisanim podacima treba da se obezbedi i memorisanje aplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni kontroli.


Obavljanje računovodstvenih poslova se organizuje kroz organizacionu celinu Finansije i računovodstvo.


Član 7.


U okviru organizacione celine Finansije i računovodstvo se obavljaju raznovrsni poslovi, kao što su:

  • prijem, kontiranje, kontrola ispravnosti i knjiženje celokupne knjigovodstvene evidencije;
  • analiza i usaglašavanje konta stanja u glavnoj knjizi;
  • usaglašenje obaveza i potraživanja sa dobavljačima, kupcima i nadležnim poreskim organima;
  • obračun proizvodnje, amortizacije, revalorizacije, kursnih razlika i sl. u skladu sa propisima, usaglašenja popisa sa knjigovodstvenim stanjem;
  • sastavljanje godišnjeg računa, poreskog bilansa, poreske amortizacije i poreske prijave;
  • sastavljanje periodičnih obračuna po potrebi;
  • koordinacija sa revizijom i nadležnim inspekcijama, dostavljanje svih potrebnih podataka iz glavne knjige i sl.;
  • vođenje knjiga ulaznih i izlaznih faktura;
  • fakturisanje;
  • naplata potraživanja;
  • vođenje kontrolnika uvoza i izvoza;
  • plaćanje obaveza prema domaćim i ino dobavljačima i
  • ostali poslovi po nalogu Direktora.

Obavljanje poslova u organizacionoj celini Finansije i računovodstvo, kao i pojedinačni zadaci i odgovornost zaposlenih, detaljnije se preciziraju Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji Društva.


Računovodstvene isprave


Član 8.


Knjiženje poslovnih promena na računima imovine, obavezama i kapitalu, prihodima i rashodima vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava.


Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama, tako da se iz računovodstvene isprave može nedvosmisleno saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.


Računovodstvena isprava kreirana u Društvu se sastavlja u potrebnom broju primeraka na mestu i u vreme nastanka poslovne promene.


Računovodstvena isprava koja je sastavljena u jednom primerku može se otpremiti ako su podaci iz te isprave stalno dostupni.


Fotokopija računovodstvene isprave je osnov za knjiženje poslovne promene, pod uslovom da je na njoj navedeno mesto čuvanja originalne isprave u Društvu i da je potpisana od strane odgovornog lica.


Računovodstvenom ispravom smatra se i isprava ispostavljena, odnosno primljena telekomunikacionim putem, kao i isprava ispostavljena, odnosno primljena putem servisa za elektronsku razmenu podataka (Electronic data Interchange - EDI).


Pošiljalac je odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni sistem budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i da čuva originalne računovodstvene isprave.


Kada se računovodstvena isprava prenosi putem servisa za elektronsku razmenu podataka, pružalac usluge elektronske razmene podataka dužan je da obezbedi integritet razmenjenih podataka.


Uz računovodstvenu ispravu treba da budu priloženi svi prilozi kojima se dokazuje nastanak poslovne promene.


Računovodstvena isprava treba da bude uredna, bez brisanja i poništavanja podataka. Izuzetno, za računovodstvene isprave za koje postoji objektivan problem dobijanja novih, ili objektivan problem ponovnog obezbeđivanja svih potrebnih potpisa, može se ručno izvršiti ispravka, s tim što ispravka mora biti overena od strane lica koje je odgovorno za nastanak poslovne promene.


Odgovornost za računovodstvene isprave


Član 9.


Kontrolom računovodstvenih isprava pre knjiženja, od strane lica odgovornih za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava, potvrđuje se da je računovodstvena isprava verodostojna (potpuna, istinita, računski tačna i da prikazuje poslovnu promenu).


Isprava se ne može overiti ako na ispravi koja je predmet kontrole, ili u njenom prilogu, nema nesumnjivog dokaza da je roba ili usluga kvalitativno i kvantitativno primljena prema ugovorenim zahtevima.


Računovodstvena isprava mora biti potpisana od strane lica odgorovornog za nastalu poslovnu promenu, lica koje je ispravu sastavilo i lica koje je ispravu kontrolisalo. Delokrug rada navedenih lica utvrđen je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji Društva, kao i drugim aktima Društva.


Kontrolu verodostojnosti računovodstvenih isprava, pre predaje na knjiženje i/ili plaćanje, vrše lica iz organizacione celine Finansije i računovodstvo, čiji je delokrug rada utvrđen Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji Društva.


Računovodstvena isprava, sastavljena kao elektronski zapis, treba da sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom.


Kontrolu računovodstvenih isprava ne mogu da vrše lica koja su zadužena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose.


Rokovi dostavljanja računovodstvenih isprava i rokovi knjiženja


Član 10.


Lica koja sastavljaju i vrše prijem računovodstvenih isprava dužna su da računovodstvenu ispravu i drugu dokumentaciju u vezi sa nastalom promenom dostave na knjiženje najkasnije u roku od tri radna dana od dana kada je poslovna promena nastala, odnosno u roku od tri radna dana od datuma prijema (osim u specifičnim situacijama, kao što je, na primer, slanje dokumentacije sa ino zaključaka i sl.).


Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih računovodstvenih isprava, su dužna da računovodstvene isprave proknjiže u poslovnim knjigama najkasnije u roku od pet radnih dana od dana prijema.


Prijem računovodstvenih isprava i druge dokumentacije koja je eksterna po svom poreklu se vrši na način i po postupku predviđenim opštim aktom Društva, a prijem i predaja računovodstvenih isprava unutar Društva se vrši putem dostavne knjige.


Interne računovodstvene kontrole


Član 11.


Društvo je dužno da uspostavi, primenjuje i razvija sistem internih računovodstvenih kontrola, pod kojima se, shodno prirodi, složenosti i rizičnosti poslovanja Društva, podrazumeva preciziranje odgovarajućih procedura, postupaka i radnji. Sistem internih računovodstvenih kontrola je usmeren ka adekvatnom sagledavanju promena uslova poslovanja, sa ciljem sprečavanja prekomerne izloženosti eksternim i internim rizicima, nezakonitosti i nepravilnosti u radu, kao i zaštiti interesa poverilaca i svih drugih koji imaju interesa u Društvu.


Sa računovodstvenog aspekta, sistem internih računovodstvenih kontrola obezbeđuje sveobuhvatnost, tačnost, pouzdanost i verodostojnost računovodstvenih isprava i finansijskih izveštaja.


Član 12.


Svaka računovodstvena isprava, dostavljena računovodstvu na knjiženje, mora se prethodno kontrolisati.


Kontrola obuhvata:

  • kontrolu verodostojnosti poslovne promene;
  • kontrolu zakonitosti (stvarni nastanak poslovne promene, dozvoljenost posla ili radnje koja se vidi iz dokumenta i sprovođenje finansijskih i deviznih propisa i opštih akata);
  • kontrolu ispravnosti računovodstvenog dokumenta;
  • kontrolu računske tačnosti poslovne promene.
Član 13.


Ako se kontrolom utvrdi da je računovodstvena isprava ispostavljena na osnovu nedozvoljenog posla, ili je taj posao suprotan propisima i opštim aktima, zaposleni koji je ovlašćen za kontrolu računovodstvene isprave obavezan je da, bez odlaganja, usmeno, a po potrebi i pismeno, o tome obavesti nadležnog rukovodioca.


Član 14.


U cilju obezbeđenja pouzdanosti i verodostojnosti računovodstvenih podataka i informacija treba obezbediti sprovođenje funkcionisanja sledećih mera interne kontrole:

  • zaposleni koji su materijalno zaduženi sredstvima ili koriste određena sredstva ne mogu da vode računovodstvenu evidenciju za ta sredstva;
  • zaposleni koji vode analitičku evidenciju kupaca/dobavljača ne mogu vršiti gotovinske novčane naplate/isplate od kupaca/dobavljača za koje vode evidenciju.

Odstupanja od gore navednih mera interne kontrole vezanih za razgraničenje dužnosti je dopušteno kod ino-entiteta na osnovu odluke Direktora Društva.


III POSLOVNE KNJIGE I KONTNI OKVIR


Vrste poslovnih knjiga


Član 15.


Poslovne knjige predstavljaju jednoobrazne evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima i rashodima Društva.


Poslovne knjige su dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige.


Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva.


Dnevnik je poslovna knjiga u koju se evidencije o poslovnim promenama unose prema redosledu njihovog nastanka.


Dnevnik može da se vodi kao jedinstvena poslovna knjiga ili kao više poslovnih knjiga namenjenih za poslovne promene određenih bilansnih ili vanbilansnih stavki.


Glavna knjiga je potpuni skup računa, koji su u ravnoteži, za sistematsko obuhvatanje stanja i promena na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima i koja je osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja. Glavna knjiga se sastoji iz dva odvojena dela, i to: bilansne evidencije i vanbilansne evidencije.


Glavna knjiga treba da sadrži račune utvrđene kontnim okvirom, u skladu sa potrebama Društva.


Pomoćne knjige su analitičke evidencije koje se vode odvojeno za nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja i opremu, investicione nekretnine, dugoročne finansijske plasmane, zalihe, potraživanja, gotovinu i gotovinske ekvivalente, obaveze, kapital i dr.


Pomoćne knjige koje se odnose na imovinu u materijalnom obliku iskazuju se u količinama i novčanim iznosima.


U dnevnik blagajne se unose poslovne promene koje nastaju po osnovu gotovine i drugih vrednosti koje se vode u blagajni Društva. Dnevnik blagajne zaključuje se na kraju svakog radnog dana i dostavlja se računovodstvu istog, a najkasnije narednog radnog dana.


Način vođenja poslovnih knjiga


Član 16.


Vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentacija finansijskih izveštaja Društva vrši se u skladu sa zakonskom i internom regulativom, odnosno u skladu sa računovodstvenim politikama utvrđenim ovim Pravilnikom.


U poslovne knjige podaci se unose na osnovu računovodstvenih isprava.


Poslovne knjige vode se u skladu sa načelom nepromenljivog zapisa o nastaloj poslovnoj promeni.


Poslovne knjige vode se na način koji treba da omogući kontrolu ulaznih podataka, ispravnosti unetih podataka, čuvanje podataka, mogućnost korišćenja podataka, mogućnost uvida u promet i stanja na računima glavne knjige i pomoćnih knjiga, odnosno transakcije, kao i uvid u hronologiju obavljenog unosa poslovnih promena.

Poslovne knjige mogu da se vode u slobodnim listovima, povezane ili prenete na neki od elektronskih ili magnetnih medija, tako da, po potrebi, mogu da se odštampaju ili prikažu na ekranu.


Otvaranje poslovnih knjiga vrši se na početku poslovne godine na osnovu zaključnog bilansa stanja prethodne godine.


Kontni okvir


Član 17.


Društvo je dužno da poslovne promene knjiži na računima propisanim kontnim okvirom u skladu sa Zakonom.


Lice odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja


Član 18.


Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji Društva određen je opis poslova i uslovi koje mora da ispunjava lice koje je odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.


Obavljanje navedenih poslova u Društvu može da vrši lice koje nije kažnjavano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova iz oblasti računovodstva.


IV POPIS IMOVINE I OBAVEZA


Obaveza vršenja popisa


Član 19.


Društvo vrši popis imovine i obaveza i usklađuje stanje po knjigama sa stanjem po popisu na kraju poslovne godine.


Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom vrši se pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja.


Uputstvo za vršenje popisa imovine i obaveza, kao i usklađivanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, čini sastavni deo ovog Pravilnika.


Usaglašavanje potraživanja i obaveza


Član 20.


Društvo je dužno da, pre sastavljanja finansijskih izveštaja, usaglasi međusobna potraživanja i obaveze što se dokazuje odgovarajućom ispravom.


Poverilac je dužan da, pre sastavljanja finansijskih izveštaja, dostavi dužniku spisak neplaćenih obaveza.


Društvo je dužno da u Napomenama uz finansijske izveštaje obelodani neusaglašena potraživanja i obaveze u ukupnom iznosu.

V ZAKLJUČIVANJE POSLOVNIH KNJIGA I ČUVANJE RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA, POSLOVNIH KNJIGA I FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA


Zaključivanje poslovnih knjiga


Član 21.


Poslovne knjige se zaključuju posle knjiženja svih poslovnih promena i obračuna na kraju poslovne godine, kao i u slučajevima statusnih promena, prestanka poslovanja i u drugim slučajevima u kojima je neophodno zaključiti poslovne knjige.


Pomoćne knjige koje se koriste više od jedne godine zaključuju se po prestanku njihovog korišćenja.

Poslovne knjige se zaključuju najkasnije do roka za dostavljanje finansijskih izveštaja.


Čuvanje računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja


Član 22.


Društvo je dužno da uredno čuva računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijske izveštaje u skladu sa opštim aktom kojim se određuju odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo čuvanje, kao i način čuvanja, u rokovima koji su predviđeni Zakonom.


Računovodstvene isprave mogu se čuvati na elektronskim medijima, kao originalna elektronska dokumenta ili digitalne kopije, ako je nadležnom organu omogućen pristup tako sačuvanim podacima i ako je obezbeđeno:

  1. da se podacima sadržanim u elektronskom dokumentu ili zapisu može pristupiti i da su pogodni za dalju obradu;
  2. da su podaci sačuvani u obliku u kome su napravljeni, poslati i primljeni;
  3. da se iz sačuvane elektronske poruke može utvrditi pošiljalac, primalac, vreme i mesto slanja i prijema;
  4. da se primenjuju tehnologije i postupci kojima se u dovoljnoj meri obezbeđuje zaštita od izmena ili brisanje podataka ili drugo pouzdano sredstvo kojim se garantuje nepromenljivost podataka ili poruka, kao i rezervna baza podataka na drugoj lokaciji.

Ako se poslovne knjige vode na računaru, uporedo sa memorisanim podacima, Društvo mora da obezbedi i memorisanje aplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni kontroli.


Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u poslovnim prostorijama Društva.


Pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja, računovodstvene isprave i poslovne knjige zapisnički se predaju likvidacionom, odnosno stečajnom upravniku.


VI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI


Član 23.


Organizaciona celina Finansije i računovodstvo je dužna da pre sastavljanja finansijskih izveštaja sprovede pripremne radnje, kao i da izvrši:

  • iskazivanje u poslovnim knjigama svih promena nastalih u toku perioda za koji se sastavlja finansijski izveštaj, kao i kontrolu da li je iskazivanje u potpunosti urađeno;
  • usklađivanje analitičkih sa pripadajućim sintetičkim računima, usklađivanje knjigovodstvenog stanja imovine i obaveza sa stanjem utvrđenim popisom, kao i da izvrši knjiženja utvrđenih manjkova, viškova i sl. i
  • druge radnje radi pravilnog i tačnog utvrđivanja prihoda, rashoda, imovine, obaveza i kapitala.

Primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja


Član 24.


Društvo je dužno da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, primenjuje Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica.


Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSFI za MSP) je računovodstveni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica, odobren od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija.


Redovan godišnji finansijski izveštaj


Član 25.


Društvo je dužno da sastavlja redovan godišnji finansijski izveštaj za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj, u skladu sa Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona.


Redovan godišnji finansijski izveštaj Društva je izveštaj koji treba da pruži istinit i pošten pregled finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja Društva i koji se sastavlja za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj godini, a sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine.


Redovan godišnji finansijski izveštaj Društva obuhvata:

  1. Bilans stanja, koji predstavlja pregled imovine, obaveza i kapitala Društva na određeni dan;
  2. Bilans uspeha, koji predstavlja pregled prihoda, rashoda i rezultata poslovanja nastalih u određenom periodu;
  3. Izveštaj o ostalom rezultatu, koji čine stavke prihoda i rashoda (uključujući i reklasifikacije usled korigovanja), koje nisu priznate u Bilansu uspeha, kako se zahteva ili dozvoljava prema drugim MSFI za MSP. Komponente ostalog rezultata čine stavke koje se, prema zahtevima pojedinih MSFI, priznaju u okviru kapitala;
  4. Izveštaj o promenama na kapitalu, koji pruža informacije o promenama na kapitalu Društva tokom izveštajnog perioda;
  5. Izveštaj o tokovima gotovine, koji pruža informacije o prilivima i odlivima gotovine i gotovinskih ekvivalenata tokom izveštajnog perioda;
  6. Napomene uz finansijske izveštaje, koje sadrže opise ili raščlanjavanja stavki obelodanjenih u izveštajima iz tačaka 1) do 5) ovog stava, primenjene računovodstvene politike, kao i informacije o stavkama koje se nisu kvalifikovale za priznavanje u ovim izveštajima, a značajne su za ocenu finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja Društva, kao i ostale informacije u skladu sa zahtevima MSFIya MSP.

Vanredni finansijski izveštaj


Član 26.


Vanredni finansijski izveštaj sastavlja se u slučajevima statusnih promena, otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka ili pokretanja, odnosno zaključenja postupka likvidacije nad Društvom, i to sa stanjem na dan koji prethodi danu upisa statusne promene, danu otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka ili pokretanja, odnosno zaključenja postupka likvidacije.

Vanredni finansijski izveštaj obuhvata:

  1. Bilans stanja i
  2. Bilans uspeha.

Redovan godišnji finansijski izveštaj i „mini“ konsolidovani godišnji finansijski izveštaj za potrebe izrade konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja sistema Energoprojekt


Član 27.


Za potrebe izrade konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja sistema Energoprojekt, zavisna društva iz sistema Energoprojekt su obavezna da sastavljaju redovne godišnje finansijske izveštaje i „mini“ konsolidovane godišnje finansijske izveštaje u skladu sa MSFI i računovodstvenim politikama definisanim Pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama u Energoprojekt Holding a.d.


Revizija finansijskih izveštaja


Član 28.


Revizija redovnih godišnjih finansijskih izveštaja obavlja se u skladu sa propisima kojima se uređuje revizija.


Usvajanje i odgovornost za finansijske izveštaje


Član 29.


Organizaciona celina Finansije i računovodstvo je dužna da predlog redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja Društva i vanrednih finansijskih izveštaja Društva, dostavi Skupštini Društva.


Skupština Društva odobrava finansijske izveštaje iz stava 1. ovog člana.


Za istinito i pošteno prikazivanje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja Društva, odgovoran je zakonski zastupnik Društva i Skupština Društva, u skladu sa Zakonom, kao i odgovorno lice iz člana 18. ovog Pravilnika.


Finansijske izveštaje potpisuje zakonski zastupnik Društva.


Finansijski izveštaji mogu biti potpisani digitalnim potpisom, ako se izveštaji prikazuju u elektronskom obliku, u skladu sa odgovarajućim propisom koji reguliše ovu oblast.


VII DOSTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA


Dostavljanje finansijskih izveštaja za javno objavljivanje


Član 30.


Društvo je dužno da redovan godišnji finansijski izveštaj za izveštajnu godinu i vanredni finansijski izveštaj dostavi Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija) radi javnog objavljivanja u rokovima utvrđenim Zakonom.


Predmetni finansijski izveštaji potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika, unose se u poseban informacioni sistem Agencije i dostavljaju Agenciji u elektronskom obliku.


Dostavljanje dokumentacije uz finansijske izveštaje


Član 31.


Društvo je dužno da uz redovan godišnji finansijski izveštaj obavezno dostavi Agenciji, u originalu:

  • Odluku o usvajanju redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja;
  • Odluku o raspodeli dobiti, odnoso pokriću gubitka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju;
  • Revizorski izveštaj uz koji se prilažu finansijski izveštaji koji su bili predmet revizije, u skladu sa Zakonim

Društvo je dužno da, uz finansijske izveštaje, dostavi Agenciji obaveštenje o razvrstavanju Društva, koja verifikuje dostavljeno obaveštenje.


Dostavljanje podataka za statističke i druge potreba


Član 32.


Društvo je dužno da, za statističke i druge potrebe, na način i u rokovima utvrđenim Zakonom dostavi Agenciji:

  • Bilans stanja;
  • Bilans uspeha i
  • Statistički izveštaj za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj.

Finansijski izveštaji iz stava 1. ovog člana potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika unose se u poseban informacioni sistem Agencije i dostavljaju Agenciji u elektronskom obliku.


Član 33.


Za blagovremeno dostavljanje finansijskih izveštaja, dokumentacije uz finansijske izveštaje i finansijskih izveštaja za statističke potrebe nadležnim institucijama, na način i u rokovima utvrđenim Zakonom, odgovoran je zakonski zastupnik Društva.


VIII Periodični finansijski izveštaji


Član 34.


Za potrebe izrade konsolidovanog polugodišnjeg finansijskog izveštaja sistema Energoprojekt, zavisna društva iz sistema Energoprojekt su obavezna da sastavljaju polugodišnji finansijski izveštaj i „mini“ konsolidovani polugodišnji finansijski izveštaj u skladu sa MSFI i računovodstvenim politikama definisanim Pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama u Energoprojekt Holding a.d.


Izvršni odbor Energoprojekt Holding a.d. donosi organizacionu šemu konsolidacije radi izrade konsolidovanog polugodišnjeg finansijskog izveštaja sistema Energoprojekt, u okviru koje, na bazi predloga zavisnih društava iz sistema Energoprojekt, donosi i organizacionu šemu konsolidacije zavisnih društava iz sistema Energoprojekt i dinamički plan sa utvrđenim rokovima za izradu, usvajanje i dostavljanje polugodišnjih finansijskih izveštaja i konsolidovanih polugodišnjih finansijskih izveštaja društava iz sistema Energoprojekt Službi za računovodstvo Energoprojekt Holding a.d.


Organizaciona celina Finansije i računovodstvo Društva je dužna da predlog polugodišnjeg finansijskog izveštaja Društva dostavi Direktoru Društva.


X RAČUNOVODSTVENE POLITIKE


Opšta računovodstvena načela


Član 35.


Pozicije koje se prikazuju u finansijskim izveštajima Društva, vrednovane su u skladu sa opštim računovodstvenim načelima:

  1. pretpostavke da Društvo posluje kontinuirano;
  2. metode vrednovanja primenjuju se dosledno iz godine u godinu;
  3. vrednovanje se vrši uz primenu principa opreznosti, a posebno:

(1) u Bilansu stanja prikazuju se obaveze nastale u toku tekuće ili prethodnih poslovnih godina, čak i ukoliko takve obaveze postanu evidentne samo između datuma Bilansa stanja i datuma njegovog sastavljanja;

    1. u obzir se uzimaju sva obezvređenja, bez obzira da li je rezultat poslovne godine dobitak ili gubitak;
  1. u obzir se uzimaju svi prihodi i rashodi koji se odnose na poslovnu godinu bez obzira na datum njihove naplate odnosno isplate;
  2. komponente imovine i obaveza vrednuju se posebno;
  3. bilans otvaranja za svaku poslovnu godinu mora da bude jednak bilansu zatvaranja za prethodnu poslovnu godinu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, odstupanja od opštih računovodstvenih načela dozvoljena su samo u slučajevima primene pojedinih MSFI za MSP i takva odstupanja, kao i razlozi zbog kojih nastaju, moraju da se obelodane u Napomenama uz finansijske izveštaje, uključujući i ocenu njihovih efekata na imovinu, obaveze, finansijsku poziciju i dobitak ili gubitak Društva.


Član 36.


Računovodstvene politike su posebna načela, osnove, konvencije, pravila i praksa koje je usvojilo Društvo za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa zakonskom regulativom i MSFI za MSP.

Usvojene računovodstvene politike se odnose na priznavanje, prestanak priznavanja, odmeravanje i procenjivanje sredstava, obaveza, prihoda i rashoda Društva.


Poslovni događaji čije računovodstveno obuhvatanje nije posebno uređeno ovim Pravilnikom se evidentiraju u skladu sa MSFI za MSP.


Nematerijalna imovina


Član 37.


Nematerijalna imovina su sredstva bez fizičke suštine, koja se mogu identifikovati, kao što su: softveri, licence, koncesije, patenti, ulaganja u razvoj, žigovi i sl.


Imovina ispunjava kriterijum mogućnosti identifikovanja ako je ili:

  • odvojiva, odnosno kada se može odvojiti od Društva i prodati, preneti, licencirati, iznajmiti ili razmeniti, bilo pojedinačno ili zajedno sa povezanim ugovorom, imovinom ili obavezom ili
  • nastaje po osnovu ugovornih ili drugih zakonskih prava, bez obzira da li su ta prava prenosiva ili odvojiva od Društva ili od drugih prava ili obaveza.

Da bi se nematerijalna imovina priznala, neophodno je da budu ispunjeni zahtevi propisani Odeljkom 18 – Nematerijalna imovina osim gudvila, odnosno:

  • da je verovatno da će se buduće ekonomske koristi, pripisive imovini, uliti u Društvo;
  • da se nabavna vrednost (cena koštanja) može pouzdano odmeriti i
  • imovina nije rezultat interno napravljenih izdataka od nematerijalne stavke.

Ako jedan od zahteva nije ispunjen, izdaci po osnovu nematerijalnih ulaganja se priznaju na teret rashoda u periodu u kojem su izdaci nastali.

Društvo treba da ocenjuje verovatnoću budućih ekonomskih koristi koristeći razumne i prihvatljive pretpostavke koje predstavljaju najbolju procenu rukovodstva Društva u vezi ekonomskih uslova koji će postojati tokom korisnog veka trajanja te imovine.

Kriterijum za priznavanje koji se tiče verovatnoće da će se buduće ekonomske koristi, pripisive imovini, uliti u Društvo se uvek smatra ispunjenim za nematerijalnu imovinu koja se zasebno stiče.

Početno merenje nematerijalne imovine vrši se po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja).


Nabavna vrednost zasebno stečene nematerijalne imovine se sastoji od:

  • nabavne cene, uključujući uvozne carine i poreze po osnovu prometa koji se ne refundira, nakon odbitka trgovinskih popusta i rabata; i
  • svih direktno pripisivih troškova pripreme imovine za namenjenu upotrebu.

Društvo treba da priznaje interno nastale izdatke u vezi sa nematerijalnom imovinom, uključujući i sve izdatke za aktivnosti istraživanja i razvoja, kao rashod onda kada su nastali, osim ukoliko ne čine deo nabavne vrednosti druge imovine koja ispunjava kriterijume priznavanja iz Odeljka 18.


Izdaci za nematerijalnu stavku koja je početno priznata kao rashod ne treba da se priznaju kasnije kao deo nabavne vrednosti imovine.


Naknadno merenje nematerijalne imovine, nakon početnog priznavanja, vrši se po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti (shodno relevantnim odredbama Odeljka 27 – Umanjenje vrednosti imovine).

Prema relevantim odredbama Odeljaka 18, smatra se da sva nematerijalna imovina ima konačan koristan vek.

Koristan vek nematerijalne imovine koja nastaje iz ugovornih ili drugih zakonskih prava ne treba da bude duži od perioda ugovornih ili drugih zakonskih prava, ali može da bude kraći, zavisno od perioda tokom kog društvo očekuje da koristi tu imovinu.

Ako se ugovorna ili druga zakonska prava prenesu na ograničeni period koji se može obnoviti, korisni vek trajanja nematerijalne imovine treba da obuhvati period(e) obnavljanja samo ako postoji dokaz koji bi podržao obnavljanje od strane društva, bez značajnih troškova.

Nematerijalna imovina se amortizuje tokom njenog korisnog veka trajanja, pod kojim se podrazumeva vremenski period u toku kojeg se očekuje da će nematerijalna imovina u Društvu biti raspoloživa za korišćenje.


Koristan vek trajanja za nematerijalnu imovinu se proverava samo ako postoje indikatori da je došlo do njegove promene nakon poslednjeg datuma izveštavanja i ako se novim procenama utvrdi da postoje značajne razlike u odnosu na prethodne procene, amortizacioni period se prilagođava novim procenama.


Promena korisnog veka trajanja se tretira promenom računovodstvene procene i knjigovodstveno se obuhvata shodno relevantnim odredbama Odeljak 10 – Računovodstvene politike, procene i greške.


Stopa amortizacije nematerijane imovine zavisi od njenog procenjenog korisnog veka trajanja.

Trošak amortizacije za svaki period treba da se priznaje kao rashod, osim ako neki drugi odeljak MSFI za MSP ne zahteva da se trošak priznaje kao deo nabavne vrednosti sredstva, kao što su zalihe ili nekretnine, postrojenja i oprema.

Obračun amortizacije nematerijalne imovine počinje od početka narednog meseca u odnosu na mesec u kome je nematerijalna imovina stavljena u upotrebu, odnosno na lokaciji i u stanju spremnom za poslovanje na način kako je to predviđeno u Društvu.


Amortizacija nematerijalne imovine se vrši primenom metoda pravolinijskog otpisa (proporcionalna metoda).


Za potrebe sastavljanja poreskog bilansa, amortizacija nematerijalne imovine vrši se prema važećim zakonskim propisima.


Iznos koji se amortizuje predstavlja nabavnu vrednost ili drugi iznos koji zamenjuje tu vrednost u finansijskim izveštajima Društva, umanjen za rezidualnu vrednost.


Rezidualna vrednost je procenjeni iznos koji bi Društvo primilo danas ako bi otuđilo nematerijalno sredstvo, nakon odbijanja procenjenih troškova otuđenja i pod pretpostavkom da je sredstvo na kraju korisnog veka trajanja i u stanju koje se očekuje na kraju korisnog veka trajanja.


Za rezidualnu vrednost nematerijalne imovine se uvek pretpostavlja da je nula, osim u slučajevima:

  • kada postoji obaveza treće strane da kupi nematerijalnu imovinu na kraju njenog veka trajanja ili
  • kada postoji aktivno tržište nematerijalne imovine, uz pretpostavku da će takvo tržište postojati i na kraju veka trajanja imovine, kada se rezidualna vrednost može utvrditi prema tom tržištu.

Pri proceni rezidualne vrednosti se koriste preovlađujuće cene na dan procene za prodaju slične imovine, koja je došla do kraja svog korisnog veka i koja je korišćena pod uslovima koji su slični onim uslovima pod kojima se imovina koristi, odnosno onim uslovima pod kojima će se imovina koristiti u Društvu.


Rezidualna vrednost se proverava samo ako postoje indikatori da je došlo do njene promene nakon poslednjeg datuma izveštavanja. Njena promena u odnosu na prethodne procene se obuhvata u skladu sa relevantnim odredbama odredbama Odeljak 10.


Društvo nema obavezu reklasifikacije nematerijalne imovine za koje postoji namera rukovodstva da bude otuđena u roku od dvanaest meseci na stalna sredstva namenjena prodaji, niti postoji obaveza obustavljanja obračuna amortizacije za ta sredstva.


Društvo treba da prestane da priznaje nematerijalnu imovinu i treba da prizna dobitak ili gubitak:

  • po otuđenju; ili
  • kada se ne očekuju buduće ekonomske koristi od njenog korišćenja ili otuđenja.

Nekretnine, postrojenja i oprema


Član 38.


Kao nekretnine, postrojenja i oprema priznaju se materijalna sredstva koja se: koriste u proizvodnji, za isporuku dobara, za pružanje usluga, za iznajmljivanje drugima, ili u administrativne svrhe, i za koja se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda.


Navedeno opšte načelo za priznavanje nekretnina, postrojenja i opreme se ne primenjuje samo u slučajevima kada se radi o priznavanju sredstava manje vrednosti (na primer, rezervni delovi i oprema za servisiranje), koji se iskazuju na zalihama. Stavljanjem u upotrebu ovih sredstava njihova se celokupna vrednost prenosi na troškove perioda.


Nekretnine, postrojenja i oprema se priznaju kao sredstvo: ako je verovatno da će se buduće ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom prilivati u Društvo i ako se nabavna vrednost (cena koštanja) tog sredstva može pouzdano odmeriti.


Početno merenje nekretnina, postrojenja i opreme vrši se po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja), koja obuhvata: nabavnu cenu i sve zavisne troškove nabavke, to jest sve direktno pripisive troškove dovođenja sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti.


Sledeći troškovi ne spadaju u nabavnu vrednost stavke nekretnina, postrojenja i opreme:

  • troškovi otvaranja nove fabrike;
  • troškovi uvođenja novog proizvoda ili usluge (uključujući troškove reklamiranja i promotivnih aktivnosti);
  • troškovi vođenja poslova na novoj lokaciji ili sa novom grupom kupaca (uključujući troškove obuke osoblja);
  • administrativni i drugi opšti režijski troškovi;
  • troškovi pozajmljivanja (u skladu sa Odeljkom 25 - Troškovi pozajmljivanja).

U cilju naknadnog merenja nekretnina, postrojenja i opreme izvršena je podela u sledeće grupe:

  1. zemljište;
  2. objekti;
  3. postrojenja i oprema; i
  4. ostalo.

Naknadno merenje grupe „Objekti“ vrši se po fer (poštenoj) vrednosti, pod kojom se podrazumeva tržišna vrednost, odnosno najverovatnija vrednost koja realno može da se dobije na tržištu, na datum bilansa stanja. Fer vrednost se utvrđuje procenom, koju vrši stručno osposobljeni procenjivač, na osnovu tržišnih dokaza. Kada ne postoji dokaz fer vrednosti na tržištu, zbog specifične prirode objekta i zbog toga što se takve stavke retko prodaju, osim kao deo kontinuiranog poslovanja, može biti potrebno da Društvo proceni fer vrednost koristeći dobitni pristup ili pristup amortizovanih troškova zamene. Promena fer vrednosti objekata se načelno priznaje u ukupnom kapitalu, u okviru pozicije revalorizacione rezerve.


Naknadno merenje svih ostalih grupa u okviru pozicije „Nekretnine, postojenja i oprema“, osim objekata, vrši se po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke zbog umanjenja vrednosti (shodno Odeljku 27 – Umanjenje vrednosti imovine).


Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme vrši se primenom metoda pravolinijskog otpisa (proporcionalna metoda).


Amortizacija se ne obračunava za sredstva koja vremenom ne gube na vrednosti (na primer, umetnička dela) ili sredstva koja imaju neograničeni vek trajanja (na primer, zemljište).


Iznos koji se amortizuje, odnosno nabavna vrednost ili drugi iznos koji zamenjuje tu vrednost u finansijskim izveštajima Društva, umanjen za rezidualnu vrednost (preostalu vrednost), se sistematski alocira tokom korisnog veka trajanja sredstava.


Pri utvrđivanju korisnog veka trajanja sredstva, to jest vremenskog perioda tokom kojeg se očekuje da je sredstvo raspoloživo Društvu za upotrebu, uvažavaju se različiti faktori, kao što su:

  • očekivana iskorišćenost sredstva, shodno očekivanom kapacitetu korišćenja;
  • fizičko habanje, shodno broju smena u kojima će se sredstvo koristiti, planiranom programu popravljanja i održavanja i sl.;
  • tehnička i komercijalna zastarelost;
  • zakonska ili slična ograničenja korišćenja sredstva (na primer, kraj roka isteka lizinga) itd.

Rezidualna vrednost je procenjeni iznos koji bi Društvo primilo danas ako bi otuđilo sredstvo, nakon odbijanja procenjenih troškova otuđenja i uz pretpostavku da je sredstvo na kraju korisnog veka trajanja i u stanju koje se očekuje na kraju korisnog veka trajanja.


Rezidualna vrednost i preostali korisni vek trajanja sredstava se proveravaju od strane kompetentnih procenjivača samo ako postoje indikatori da je došlo do njihove promene nakon poslednjeg datuma izveštavanja. Ako su nove procene različite od prethodnih procena, promena se tretira promenom računovodstvene procene i knjigovodstveno se obuhvata na osnovu odredbi Odeljka 10.

Rezidualna vrednost se kao rezultat procene može za pojedino sredstvo povećati na iznos koji je jednak knjigovodstvenoj vrednosti tog sredstva ili veći od nje. U tom slučaju, trošak amortizacije će u preostalom korisnom veku trajanja tog sredstva iznositi nula, osim ako se, kao rezultat naknadnih procena, rezidualna vrednost ne smanji na iznos koji je niži od knjigovodstvene vrednosti.


Obračun amortizacije počinje od početka narednog meseca od trenutka kada nekretnina, postrojenje i oprema postane raspoloživo za upotrebu, odnosno kada se nalazi na lokaciji i u stanju koje je neophodno za funkcionisanje.


Obračun amortizacije prestaje kada je stavka nekretnina, postrojenja i opreme u potpunosti otpisana, rashodovana ili na bilo koji način otuđena. Dakle, amortizacija se obračunava i kada se nekretnine, postrojenja ili oprema ne koristi, odnosno i kada se ne koristi aktivno.


Vrednovanje naknadnih izdataka u nekretnine, postrojenja i opremu vrši se kada se:

  • radi o ulaganjima koja produžavaju korisni vek upotrebe sredstava;
  • povećava kapacitet;
  • unapređuje sredstvo čime se poboljšava kvalitet proizvoda ili
  • smanjuju troškovi proizvodnje u odnosu na troškove pre ulaganja.

Troškovi servisiranja, tehničkog održavanja, manje popravke i ostalo, ne povećavaju vrednost sredstva već predstavljaju rashod perioda.


Ulaganja na tuđim nekretninama, postrojenjima i opremi se iskazuju i priznaju na posebnom računu, ako je verovatno da će se buduće ekonomske koristi vezane za to sredstvo priliti u Društvo. Amortizacija ulaganja na tuđim nekretninama, postrojenjima i opremi se vrši na osnovu procenjenog veka korišćenja tih sredstava, koji može biti jednak ili kraći od perioda trajanja ugovora o zakupu.


Za potrebe sastavljanja poreskog bilansa, amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme se vrši prema važećim zakonskim propisima.


Društvo nema obavezu reklasifikacije nekretnina, postrojenja i oprema za koje postoji namera rukovodstva da budu otuđenja u roku od dvanaest meseci na stalna sredstva namenjena prodaji, niti postoji obaveza obustavljanja obračuna amortizacije za ta sredstva.


Društvo treba da prestane da priznaje stavke nekretnina, postrojenja i opreme i da ih prizna u dobitak ili gubitak:

  • po otuđenju; ili
  • kada se ne očekuju buduće ekonomske koristi od njihovog korišćenja ili otuđenja.

Lizing


Član 39.


Lizing je sporazum po kojem davalac lizinga prenosi na korisnika lizinga pravo korišćenja sredstva za dogovoreni vremenski period u zamenu za plaćanje ili niz plaćanja.


U skladu sa Odeljkom 20 – Lizing, lizing može da se posmatra kao:

  • finansijski lizing ili
  • poslovni (operativni) lizing.

Finansijski lizing je lizing kojim se suštinski prenose svi rizici i koristi koji su povezani sa vlasništvom nad sredstvima. Po isteku perioda lizinga pravo svojine se može, ali ne mora preneti.


U slučaju finansijskog lizinga, korisnik lizinga početno merenje vrši tako što predmet lizinga priznaje kao sredstvo i obavezu u svom bilansu stanja, u iznosima koji su na početku trajanja lizinga jednaki fer vrednosti sredstava koja su predmet lizinga, ili po sadašnjoj vrednosti minimalnih plaćanja za lizing, ako je ona niža. Fer vrednost je iznos po kojem se predmet lizinga može razmeniti između upoznatih, voljnih strana u okviru nezavisne transakcije.


Prilikom izračunavanja sadašnje vrednosti minimalnih plaćanja za lizing, diskontna stopa se generalno utvrđuje na osnovu kamatne stope sadržane u lizingu. Ako se kamatna stopa ne može utvrditi, kao diskontna stopa koristi se inkrementalna kamatna stopa na zaduživanje, to jest očekivana kamatna stopa koju bi Društvo platilo u slučaju pozajmljivanja sredstava na sličan rok i sa sličnim garancijama za kupovinu sredstva koje je predmet lizinga.

Svi inicijalni direktni troškovi korisnika lizinga dodaju se iznosu koji je priznat kao sredstvo.


Po pitanju naknadnog merenja, minimalna plaćanja lizinga treba podeliti između finansijskih troškova i smanjenja neizmirene obaveze. Finansijski trošak se alocira na periode tokom trajanja lizinga, tako da se ostvaruje konstantna periodična kamatna stopa na preostali saldo obaveze.


Amortizacija sredstva pribavljenog putem finansijskog lizinga vrši se u skladu sa politikom amortizacije sredstava koja su u vlasništvu Društva. Ako nije sasvim jasno da li će Društvo steći pravo vlasništva nad sredstvom koje je predmet lizinga do kraja trajanja lizinga, to sredstvo se u potpunosti amortizuje u kraćem periodu od trajanja lizinga ili korisnog veka trajanja.


Poslovni (operativni) lizing je lizing kojim se suštinski ne prenose svi rizici i koristi koji su povezani sa vlasništvom nad sredstvima.


U slučaju poslovnog (operativnog) lizinga, plaćanja lizinga se priznaju kao rashod. Generalno, za sredstva pribavljena putem poslovnog lizinga se priznavanje rashoda vrši po pravolinijskoj osnovi tokom trajanja lizinga.


Investicione nekretnine


Član 40.


Investiciona nekretnina shodno odredbama Odeljka 16 – Investicione nekretnine je nekretnina koju drži vlasnik ili korisnik lizinga u okviru finansijskog lizinga u cilju ostvarivanja prihoda od zakupnina, ili porasta vrednosti kapitala, ili i jednog i drugog, a ne za:

  • korišćenje u proizvodnji, pri nabavci dobara i usluga, ili u administrativne svrhe ili
  • prodaju u okviru redovnog poslovanja.

Investiciona nekretnina se, shodno odredbama iz Odeljka 16, priznaje kao sredstvo:

  • ako je verovatno da će Društvo u budućnosti ostvariti ekonomsku korist od te investicione nekretnine i
  • ako se njena nabavna vrednost (cena koštanja) može pouzdano odmeriti.

Početno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja). Pri početnom merenju, zavisni troškovi nabavke uključuju se u nabavnu vrednost.


Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznatu investicionu nekretninu pripisuje se iskazanom iznosu investicione nekretnine ako izdatak ispunjava uslove da se prizna kao sredstvo, ako je verovatno da će se buduće ekonomske koristi povezane sa tim izdatkom prilivati u Društvo i ako se nabavna vrednost (cena koštanja) tog izdatka može pouzdano odmeriti. U suprotnom, naknadni izdatak se iskazuje kao trošak poslovanja u periodu u kojem je nastao.


Samo investicione nekretnine čija se fer vrednost može pouzdano odmeravati, bez prekomernih troškova ili napora na kontinuiranoj osnovi se računovodstveno obuhvataju u skladu sa Odeljkom 16 po fer vrednosti kroz dobitak ili gubitak. Sve druge investicione nekretnine se računovodstveno obuhvataju kao nekretnine, postrojenja i oprema korišćenjem modela nabavna vrednost – amortizacija – umanjenje vrednosti iz Odeljka 17 – Nekretnine, postrojenja i oprema i ostaju pod delokrugom Odeljka 17 osim, ukoliko pouzdano odmeravanje fer vrednosti ne postane dostupno i ukoliko se ne očekuje da će fer vrednost biti pouzdano merljiva na kontinuiranoj osnovi.


Nakon početnog priznavanja, naknadno merenje investicione nekretnine čija se fer vrednost može pouzdano odmeriti bez prekomernih troškova ili napora vrši se po fer (poštenoj) vrednosti, pod kojom se podrazumeva njena tržišna vrednost, odnosno najverovatnija vrednost koja realno može da se dobije na tržištu, na datum bilansa stanja.


Promena fer vrednosti investicione nekretnine tokom određenog perioda se uključuje u rezultat perioda u kojem je povećanje/smanjenje nastalo.


Investicione nekretnine čija se fer vrednost može pouzdano odmeriti bez prekomernih troškova ili napora ne podležu obračunu amortizacije niti se na njima vrši procena umanjenja vrednosti imovine.


Investiciona nekretnina prestaje da se priznaje po otuđenju ili ukoliko je prestala da se koristi, a ne očekuju se buduće koristi od njenog otuđenja. Dobici ili gubici od rashodovanja ili otuđenja investicione nekretnine priznaju se u bilansu uspeha u godini kada je sredstvo otuđeno ili rashodovano.


Član 41.


Dugoročni finansijski plasmani obuhvataju finansijske plasmane Društva za koje se očekuje da će biti realizovani za više od 12 meseci od datuma bilansa stanja.


U okviru dugoročnih finansijskih plasmana iskazuju se različite vrste ulaganja, kao što su: učešća u kapitalu matičnih, zavisnih i ostalih povezanih društava, učešće u kapitalu ostalih društava i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, dugoročni plasmani matičnim, zavisnim i ostalim povezanim društvima, dugoročni plasmani u zemlji i inostranstvu, dugoročne hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, otkupljene sopstvene akcije i ostali dugoročni finansijski plasmani.


Učešća u zavisnim društvima i ostalim povezanim društvima u Društvu se knjigovodstveno obuhvataju po metodu nabavne vrednosti.


Ako se, shodno Odeljku 27 – Umanjenje vrednosti imovine, ustanovi da je nadoknadiva vrednost učešća manja od nabavne (knjigovodstvene) vrednosti, Društvo svodi vrednost učešća na nadoknadivi iznos, a snižavanje učešća (obezvređenje) iskazuje kao rashod u periodu kada je obezvređenje ustanovljeno.


Društvo priznaje prihod od zavisnih društava i ostalih povezanih društava u svojim pojedinačnim finansijskim izveštajima kada je ustanovljeno pravo da primi dividendu.

Za ostala finansijska sredstva, rukovodstvo Društva pri inicijalnom priznavanju, uvažavajući relevantne odredbe MRS 39 - Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje, što je dozvoljeno relevantnim odredbama Odeljka 11 – Osnovni finansijski instrumenti, vrši njihovu klasifikaciju u jednu od sledeće četiri grupe:

  • finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha;
  • finansijska sredstva (investicije) koje se drže do dospeća;
  • zajmovi (krediti) i potraživanja i
  • finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha se prilikom početnog priznavanja vrednuju po fer vrednosti kroz bilans stanja, s tim što se troškovi transakcije vezani za sticanje finansijskih sredstava ne uključuju u njihovu vrednost, već se priznaju kao troškovi perioda.


Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha se vrši tako što se, najmanje na svaki datum bilansa stanja, ponovno utvrđuje fer vrednost finansijskih sredstava, a efekat promene fer vrednosti priznaje se kao prihod ili rashod perioda u kojem je promena nastala.


Pri utvrđivanju fer vrednosti uvažava se pretpostavka da Društvo ima stalnost poslovanja i da nema nameru i potrebu da izvrši likvidaciju imovine, da smanji materijalno svoj obim poslovanja ili da vrši transakcije pod nepovoljnim uslovima. Stoga, to nije iznos koje bi društvo dobilo u prisilnoj transakciji, iznuđenoj likvidaciji ili prodaji iz nužde, ali odražava kreditni kvalitet instrumenta.


U slučaju kada za finansijska sredstva ne postoji aktivno tržište, fer vrednost se određuje primenom tehnika procene koje su precizirane relevantnim odredbama MRS 39.


U okviru finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha iskazuju se i finansijska sredstva koja su klasifikovana kao sredstva koja se drže radi trgovanja. Generalno, osnovna karakteristika finansijskih sredstava koja se drže radi trgovanja je da su stečena ili nastala prvenstveno radi prodaje u kratkom roku, pa se, iz navedenog razloga, smatraju kratkoročnim finansijskim sredstvima.


Finansijska sredstva (investicije) koje se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama i fiksnim dospećem koja Društvo definitivno namerava i može da drži do dospeća, osim onih koje Društvo nakon početnog priznavanja naznači po fer vrednosti kroz bilans uspeha ili kao raspoložive za prodaju i onih koja zadovoljavaju definiciju zajmova i potraživanja.


Finansijska sredstva (investicije) koja se drže do dospeća se inicijalno iskazuju po fer vrednosti uvećanoj za troškove transakcije direktno pripisive njihovom sticanju.


Shodno MRS 39, troškovi transakcije su inkrementalni troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanju, emitovanju ili otuđenju nekog finansijskog instrumenta. Inkrementalni troškovi su troškovi koji ne bi nastali da Društvo nije steklo, emitovalo ili otuđilo finansijski instrument.


Naknadno iskazivanje finansijskih sredstava koja se drže do dospeća se vrši po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamate, pod kojom se podrazumeva primena efektivne kamatne stope (diskontne stope), kojom se buduća primanja po osnovu finansijskog instrumenta svode na sadašnju vrednost. Efekti promene amortizovane vrednosti finansijskih sredstava koje se drže do dospeća se priznaju u momentu prestanka priznavanja ovog finansijskog instrumenta, osim ako je došlo do umanjenja vrednosti, kada se gubitak odmah priznaje u bilansu uspeha.


Krediti (zajmovi) i potraživanja su nederivatna finansijska sredstva Društva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu osim:

  • sredstava za koja Društvo ima nameru da ih proda odmah ili u kratkom roku i koja bi onda bila klasifikovana kao sredstva koja se drže radi trgovanja;
  • sredstava koja posle početnog priznavanja Društvo naznači po fer vrednosti kroz bilans uspeha;
  • sredstava koja posle početnog priznavanja Društvo naznači kao raspoloživa za prodaju ili
  • sredstava za koja imalac ne može u značajnoj meri povratiti svoju celokupnu početnu investiciju, koja će biti klasifikovana kao raspoloživa za prodaju.

Krediti (zajmovi) i potraživanja se inicijalno iskazuju po fer vrednosti uvećanoj za troškove transakcije direktno pripisive njihovom sticanju.


Naknadno iskazivanje kredita (zajmova) i potraživanja se vrši po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamate. Efekti promene amortizovane vrednosti se priznaju u momentu prestanka priznavanja ovog finansijskog instrumenta, osim ako je došlo do umanjenja vrednosti, kada se gubitak odmah priznaje u bilansu uspeha.


Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačena kao raspoloživa za prodaju i nisu klasifikovana u prethodno naznačene vrste finansijskih instrumenata.


Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju se inicijalno iskazuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcije direktno pripisive njihovom sticanju.


Naknadno iskazivanje finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju se vrši po fer vrednosti. Efekti po osnovu promene fer vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju se priznaju u okviru kapitala. Tako se, na primer, efekti promene fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju iskazuju u okviru nerealizovanih dobitaka/gubitaka po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. Prihodi i rashodi, uz istovremeno ukidanje pripadajućih nerealizovanih dobitaka/gubitaka, priznaju se u periodu kada je izvršena prodaja hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. Međutim, za trajna obezvređenja, rashodi se iskazuju u bilansu uspeha u momentu kada je trajno obezvređenje ustanovljeno.


Tokom držanja određenih finansijskih sredstava, Društvo može da odluči da izvrši njihovu reklasifikaciju samo ako je to u skladu sa relevantnim odredbama MRS 39.


Investicije u instrumente kapitala koji nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti se naknadno odmeravaju po nabavnoj vrednosti.


Transakcije povezane sa instrumentima sopstvenog kapitala Društva (na primer, sa sopstvenim akcijama) ne mogu imati za rezultat priznavanje prihoda ili rashoda u bilansu uspeha. Dakle, pozitivan ili negativan efekat po osnovu kupovine, prodaje, emitovanja ili poništavanja instrumenata sopstvenog kapitala se priznaje direktno u okviru kapitala Društva.


Zalihe

Član 42.


Zalihe su sredstva:

  • koja se drže za prodaju u uobičajenom toku poslovanja,
  • koja su u procesu proizvodnje, a namenjene su za prodaju ili
  • u obliku osnovnog i pomoćnog materijala koji se troši u proizvodom procesu ili prilikom pružanja usluga.

Zalihe obuhvataju: osnovni i pomoćni materijal (uključujući i rezervne delove, alat i inventar) koji će biti iskorišćeni u procesu proizvodnje, nedovršene proizvode čija je proizvodnja u toku, gotove proizvode koje je proizvelo Društvo i robu.


Zalihe se (shodno odredbama Odeljka 13 - Zalihe) odmeravaju po nižoj vrednosti od:

  • nabavne vrednosti (cene koštanja) i
  • neto ostvariva vrednost.

Nabavna vrednost (cena koštanja) obuhvata sve:

  • troškove nabavke,
  • troškove konverzije i
  • druge troškove nastale u procesu dovođenja zaliha na sadašnju lokaciju i stanje.

Troškovi nabavke materijala i robe, koji su osnov za vrednovanje zaliha materijala i robe, obuhvataju nabavnu cenu, uvozne dažbine i druge fiskalne izdatke (osim onih koje Društvo može naknadno da povrati od poreskih vlasti kao što je, na primer, porez na dodatu vrednost koji Društvo može odbiti kao prethodni porez), troškove prevoza, manipulativne troškove i druge troškove koji se mogu direktno pripisati nabavci materijala. Popusti, rabati i druge slične stavke oduzimaju se pri utvrđivanju troškova nabavke.


Vrednovanje izlaza materijala i robe prilikom njihovog trošenja vrši se primenom metode prosečne ponderisane cene.


Po pitanju priznavanja sredstava manje vrednosti (na primer, sitan inventar, rezervni delovi i oprema za servisiranje), njihovim stavljanjem u upotrebu njihova celokupna vrednost se prenosi na troškove (100% otpis) perioda.


Troškovi konverzije i drugi troškovi nastali u procesu dovođenja zaliha na sadašnju lokaciju i stanje, su značajni prilikom vrednovanja zaliha nedovršene proizvodnje i zaliha gotovih proizvoda.


U ove troškove spadaju: troškovi direktnog rada, troškovi direktnog materijala i indirektni, odnosno opšti proizvodni i neproizvodni troškovi.


U cenu koštanja zaliha ne ulaze, već predstavljaju rashod perioda: neuobičajeno veliko rasipanje materijala, radne snage, ili drugih troškova proizvodnje, troškovi skladištenja, sem u slučaju ako su ti troškovi neophodni u proizvodnom procesu pre sledeće faze proizvodnje, režijski troškovi administracije koji ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnje mesto i u sadašnje stanje, troškovi prodaje, troškovi pozajmljivanja i sl.


Troškovi pozajmljivanja se ne uključuju u nabavnu vrednost, odnosno cenu koštanja zaliha, nego se shodno Odeljku 25 evidentiranju kao rashod perioda, tako da kapitalizacija troškova pozajmljivanja nije moguća.


Pored navedenog, a na osnovu Odeljka 13, kada Društvo kupuje zalihe na odloženo plaćanje, i kada takav aranžman suštinski sadrži elemenat finansiranja, taj elemenat (na primer, razlika između kupovne cene pri uobičajenim uslovima kupovine na kredit i plaćenog iznosa) se priznaje kao rashod kamate tokom perioda finansiranja.


Neto ostvariva vrednost je procenjena cena prodaje u okviru redovnog poslovanja umanjena za troškove dovršenja i procenjene troškove neophodne za realizaciju prodaje.

Prilikom procene neto ostvarive vrednosti polazi se od najpouzdanijih dokaza rapoloživih u vreme procene o iznosima po kojima se zalihe mogu realizovati.


Iznos bilo kog otpisa zaliha na neto ostvarivu vrednost i svi gubici zaliha se priznaju kao rashod u periodu u kojem je nastao otpis ili gubitak.


Stalna sredstva namenjena prodaji


Član 43.


Stalna sredstva namenjena prodaji su isključivo stalna sredstva pribavljena radi dalje prodaje.


Društvo nema obavezu reklasifikacije stalnih sredstava za koje postoji namera rukovodstva da budu otuđenja u roku od dvanaest meseci na stalna sredstva namenjena prodaji, niti postoji obaveza obustavljanja obračuna amortizacije za ta sredstva.


Stalna sredstva namenjena prodaji se ne amortizuju i iskazuju se po nabavnoj ceni (ceni koštanja).


Kratkoročna potraživanja i kratkoročni finansijski plasmani


Član 44.


Vrednovanje kratkoročnih potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana je opredeljeno klasifikacijom finansijskih sredstava, a što je detaljno objašnjeno u okviru vrednovanja dugoročnih finansijskih plasmana. Kako se, ipak, radi o finansijskim sredstvima čija se realizacija očekuje u kratkom roku, moguće je ustanoviti načelna pravila vrednovanja, a koja su prezentirana u nastavku.


Kratkoročna potraživanja obuhvataju potraživanja po osnovu prodaje proizvoda, robe i usluga povezanim društvima (matičnom, zavisnim i ostalim povezanim društvima) i ostalim pravnim i fizičkim licima u zemlji i inostranstvu, kao i potraživanja po drugim osnovama (potraživanja za kamatu i dividendu, potraživanja od zaposlenih, potraživanja od državnih organa i organizacija, potraživanja po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa i drugo), za koje se očekuje da će biti realizovana u roku od 12 meseci od datuma bilansiranja.


Kratkoročna potraživanja po osnovu prodaje mere se po vrednosti iz originalne fakture, a naknadno po fakturnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu nenaplativih potraživanja. Ako se vrednost u fakturi iskazuje u stranoj valuti, vrši se preračunavanje u funkcionalnu valutu po srednjem kursu važećem na dan transakcije. Promene deviznog kursa od datuma transakcije do datuma naplate potraživanja iskazuju se kao kursne razlike u korist prihoda ili na teret rashoda. Potraživanja iskazana u stranoj valuti se na datum bilansa stanja preračunavaju prema važećem srednjem kursu, a kursne razlike se priznaju kao prihod ili rashod perioda.


U Društvu se na svaki datum bilansa stanja procenjuje da li postoji bilo kakav objektivan dokaz da je došlo do umanjenja vrednosti potraživanja, kao i drugih finansijskih sredstava. Suštinski, u Društvu se na datum bilansa stanja za svako pojedinačno potraživanje vrši procena realnosti potraživanja, kao i verovatnoće njegove naplate, odnosno za svako pojedinačno potraživanje se vrši procena da li je došlo do umanjenja vrednosti.


Prilikom procene umanjenja vrednosti potraživanja, smatra se da je Društvo pretrpelo gubitke zbog umanjenja vrednosti ako postoji objektivan dokaz (na primer, velike finansijske teškoće dužnika, neuobičajeno kršenje ugovora od strane dužnika, potencijalno bankrotstvo dužnika i sl.) umanjenja vrednosti kao rezultat događaja koji se odigrao posle prvobitnog priznavanja sredstava i taj nastanak gubitka ima uticaj na procenjene buduće tokove gotovine od finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se mogu pouzdano proceniti. Ako nema objektivnih dokaza, osobe koje vrše procenu koriste svoje iskustvo i rasuđivanje za procenu naplativosti potraživanja.


Ako se proceni da je došlo do umanjenja vrednosti potraživanja vrši se njihov:

  • indirektan otpis ili
  • direktan otpis.

Indirektan otpis potraživanja na teret rashoda Društva, se vrši preko računa ispravke vrednosti. Odluku o indirektnom otpisu (ispravci vrednosti) potraživanja preko računa ispravke vrednosti, na predlog Komisije za popis obaveza i potraživanja, ili na predlog stručnih službi u toku godine,donosi direktor Društva.


Direktan otpis potraživanja se vrši na osnovu procene rukovodstva Društva ako je nenaplativost izvesna, u slučaju zastarelosti potraživanja, stečaja dužnika i dr. Odluku o direktnom otpisu potraživanja, nakon razmatranja i predloga Komisije za popis obaveza i potraživanja u okviru redovnog popisa, ili na predlog stručnih službi u toku godine, donosi direktor Društva.


Indirektan i direktan otpis potraživanja se vrši samo na osnovu relevantnih okolnosti i stanja koja su postojala na datum bilansa stanja, odnosno u toku godine. Gubici očekivani kao rezultat budućih događaja, to jest događaja nakon datuma bilansa stanja, bez obzira koliko verovatni, se ne priznaju, već se obelodanjuju u Napomenama uz finansijske izveštaje.


Kratkoročni finansijski plasmani obuhvataju kredite, hartije od vrednosti i ostale kratkoročne finansijske plasmane sa rokom dospeća, odnosno prodaje do godinu dana od datuma bilansa stanja.


U okviru kratkoročnih finansijskih plasmana iskazuje se i deo datih dugoročnih kredita Društva čija se naplata očekuje u roku od godinu dana od datuma bilansa stanja.


Kao i za druga sredstva koja se iskazuju kao kratkoročna, u okviru kratkoročnih finansijskih plasmana iskazuju se i hartije od vrednosti Društva čija se realizacija (naplata) očekuje u periodu od godinu dana od datuma bilansa stanja. Tako se, na primer, kao kratkoročni finansijski plasmani iskazuju hartije od vrednosti koje su klasifikovane kao hartije od vrednosti koje se drži do dospeća - deo koji dospeva do jedne godine.


Gotovina i gotovinski ekvivalenti


Član 45.


Najlikvidniji oblici finansijskih sredstava Društva predstavljaju gotovina i gotovinski ekvivalenti, koji se procenjuju po nominalnoj, to jest po fer vrednosti.


U okviru gotovine i gotovinskih ekvivalenata Društva se iskazuju: hartije od vrednosti, sredstva u dinarskoj i deviznoj blagajni, novčana sredstva na dinarskim i deviznim računima kod banaka, izdvojena novčana sredstva za otvorene akreditive u zemlji, devizni akreditivi, kratkoročni visoko likvidni plasmani koji se mogu brzo pretvoriti u poznate iznose gotovine bez većeg rizika da se vrednost smanji, novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili vrednost umanjena, i dr.


Kriterijumi po kojima se sredstva Društva razvrstavaju u okviru gotovine i gotovinskih ekvivalenata su precizirani relevantnim odredbama Odeljka 7 - Izveštaj o tokovima gotovine, po kojima:

  • gotovina obuhvata gotovinu i depozite po viđenju, a
  • gotovinski ekvivalenti su kratkoročne, visoko likvidne investicije, koje se mogu brzo pretvoriti u poznate iznose gotovine i nisu pod uticajem značajnog rizika promene vrednosti.

Dakle, da bi investicija ispunila uslov da bude gotovinski ekvivalent Društva mora biti moguće njeno nesmetano pretvaranje u poznati iznos gotovine i mora biti van uticaja značajnog rizika od promene njene vrednosti. Otuda se investicija uobičajeno karakteriše kao gotovinski ekvivalent samo ako ima kratak rok dospeća (tri meseca ili kraće).


Stanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata na kraju izveštajnog perioda, iskazano, s jedne strane, u okviru Izveštaja o tokovima gotovine, i s druge strane, u okviru bilansa stanja, mora da bude usaglašeno.


U vezi gotovine i gotovinskih ekvivalenata, a na osnovu zahteva iz Odeljka 7, Društvo obelodanjuje:

  • strukturu gotovine i gotovinskih ekvivalenata i
  • zajedno sa komentarom rukovodstva, značajne iznose gotovine i gotovinskih ekvivalenata koje drži, a koji nisu na raspolaganju za korišćenje (na primer, novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno jer predstavljaju deponovanu sumu kod poslovnih banaka za osiguranje iznosa dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu).

Potraživanja za nefakturisani prihod


Član 46.


U okviru potraživanja za nefakturisani prihod iskazuje se obračunati tekući prihod koji nije mogao da bude fakturisan za period u kome su nastali troškovi, odnosno u momentu kada se vrši presek obračuna i utvrđivanje poslovnog rezultata.


Obaveze

Član 47.


Obaveza je rezultat prošlih transakcija ili događaja, čije izmirenje obično podrazumeva odricanje od ekonomskih koristi (resursa) Društva da bi se zadovoljio zahtev druge strane.


Prilikom vrednovanja obaveza, a shodno relevantnim odredbama Odeljka 2 – Koncepti i sveobuhvatni principi, obaveza se priznaje u bilansu stanja:

  • kada je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi imati za rezultat izmirenje sadašnje obaveze i
  • kada iznos za izmirenje može pouzdano da se odmeri.

Pored navedenog, pri vrednovanju se uvažava načelo opreznosti, pod kojim se podrazumeva uključivanje opreza pri procenjivanju, tako da imovina i prihodi nisu precenjeni, a obaveze ili troškovi potcenjeni. Međutim, načelo opreznosti ne treba da rezultira stvaranjem skrivenih rezervi (na primer, kao posledica namerno precenjenih obaveza ili troškova), obzirom da u tom slučaju finansijski izveštaji ne bi bili neutralni i, stoga, ne bi bili pouzdani.


Obavezama se smatraju: dugoročne obaveze (obaveze prema povezanim pravnim licima, dugoročni krediti i zajmovi u zemlji i inostranstvu, obaveze po dugoročnim hartijama od vrednosti, obaveze po osnovu finansijskog lizinga i ostale dugoročne obaveze); kratkoročne finansijske obaveze (kratkoročni krediti i zajmovi od matičnih, zavisnih i ostalih povezanih pravnih lica, kratkoročni krediti i zajmovi u zemlji i inostranstvu, deo dugoročnih kredita i zajmova, kao i drugih dugoročnih obaveza koje dospevaju do jedne godine i ostale kratkoročne finansijske obaveze), kratkoročne obaveze iz poslovanja (dobavljači i ostale obaveze iz poslovanja) i ostale kratkoročne obaveze.


Kratkoročnim obavezama se smatraju obaveze za koje se očekuje da će biti izmirene u roku do godinu dana od datuma bilansa stanja, uključujući i deo dugoročnih obaveza koje ispunjavaju navedeni uslov, dok se dugoročnim obavezama smatraju obaveze čije se izmirenje očekuje u dužem roku.


Za obaveze iskazane u stranoj valuti, kao i obaveze sa valutnom klauzulom se vrši preračunavanje u funkcionalnu valutu po srednjem kursu važećem na dan transakcije. Promene kursa do datuma izmirenja iskazuju se kao pozitivne (negativne) kursne razlike. Obaveze u stranoj valuti se na datum bilansa stanja preračunavaju prema važećem kursu, a kursne razlike se priznaju kao prihodi ili rashodi perioda.


Smanjenje obaveza po osnovu sudskih odluka, vanparničnog poravnanja i sl., vrši se direktnim otpisivanjem.


Rezervisanja


Član 48.


Rezervisanje, shodno odredbama Odeljka 21 - Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina, predstavlja obavezu neizvesnog vremena dospeća ili iznosa.


Društvo priznaje rezervisanje samo ako su ispunjena sledeća tri uslova:

  • kada Društvo ima sadašnju obavezu (zakonsku ili izvedenu) kao posledicu prošlog događaja;
  • kada je verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti zahtevan da se izmiri obaveza i
  • kada može da se napravi pouzdana procena iznosa obaveze.

Suština rezervisanja je da se formira samo za obaveze nastale iz prošlih događaja, koje postoje nezavisno od budućih radnji Društva. Otuda, rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke.


Za svrhu priznavanja rezervisanja, smatra se da je verovatno da će zahtevano izmirivanje obaveza Društva prouzrokovati odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi, kada je verovatnije nego da nije, da će odliv resursa nastati, to jest verovatnoća da će izmirenje tih obaveza Društva prouzrokovati odliv resursa je veća od verovatnoće da neće.


Rezervisanja mogu da se formiraju po različitim osnovama, i to: za troškove u garantnom roku, za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava, za zadržane kaucije i depozite, za troškove restrukturiranja, za naknade i druge beneficije zaposlenih, za troškove sudskih sporova i po drugim osnovama.


Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih, za razliku od ostalih rezervisanja, predstavljaju obavezu sa izvesnim rokom dospeća i iznosom obaveze i obuhvataju se shodno odredbama Odeljka 28 - Primanja zaposlenih. Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih uključuju, na primer: rezervisanja za nedospele otpremnine prilikom redovnog odlaska u penziju i rezervisanja za otpremnine koje se isplaćuju kao rezultat odluke Društva da prekine rad nekog zaposlenog pre uobičajenog datuma penzionisanja ili odluke zaposlenog da dobrovoljno prihvati da je višak, u zamenu za ta primanja.


Prilikom odmeravanja rezervisanja, iznos rezervisanja priznat kao rezervisanje je najbolja procena izdataka Društva zahtevanih da se izmiri sadašnja obaveza na datum bilansa stanja. Drugim rečima, to je iznos koje bi Društvo platilo na datum bilansa stanja da se izmiri obaveza ili da se ta obaveza prenese na treću stranu.


Rezervisanja za troškove i rizike se prate po vrstama, ispituju se na datum svakog bilansa stanja i koriguju tako da odražavaju najbolju sadašnju procenu. Ako više nije verovatno da će odliv resursa biti potreban za izmirenje obaveze, ukida se rezervisanje. Ukidanje rezervisanja se vrši u korist prihoda.


Kada je učinak vremenske vrednosti novca materijalan, iznos rezervisanja predstavlja sadašnju vrednost izdataka Društva za koje se očekuje da će biti potrebni za izmirenje obaveze. Pri izračunavanju sadašnje vrednosti se koriste diskontne stope, to jest stope pre oporezivanja, koje odražavaju tekuće tržišne procene vremenske vrednosti novca i rizike specifične za obavezu.


Prilikom procene obaveza prilikom prestanka zaposlenja, stopa koja se koristi za diskontovanje se načelno određuje u skladu sa tržišnim prinosima na datum bilansa stanja za visoko kvalitetne korporativne obveznice. Alternativno, sve do momenta dok u Republici Srbiji ne bude postojalo razvijeno tržište za korporativne obveznice, za procenu obaveza Društva prilikom prestanka zaposlenja koristiće se tržišni prinosi (na datum bilansa stanja) državnih obveznica. Valuta i rok korporativnih ili državnih obveznica treba da budu u skladu sa valutom i procenjenim rokom obaveza za primanja po prestanku zaposlenja. Ako Društvo za procenu obaveza prilikom prestanka zaposlenja, usled nerazvijenog tržišta korporativnih i državnih obveznica, kao „reper“ koristi prinos na državne obveznice čiji je rok dospeća kraći od procenjenog roka dospeća isplata po osnovu odnosnih primanja, diskonta stopa se određuje tako što se prinos na „reperne“ hartije od vrednosti procenjuje na duže rokove.


Procenu vrednosti, kako za rezervisanja koja se procenjuju na osnovu relevantnih odredbi Odeljka 21, tako i za rezervisanja koja se procenjuju na osnovu relevantnih odredbi Odeljka 28, vrše kompetentne osobe iz ili van Društva.


Obračunati prihodi budućeg perioda


Član 49.


Obračunati prihodi budućeg perioda obuhvataju naplaćene ili obračunate prihode u tekućem periodu koji se odnose na naredni obračunski period.


Odložene poreska sredstva i odložene poreske obaveze


Član 50.


Porez na dobit se računovodstveno evidentira kao zbir:

  • tekućeg poreza i
  • odloženog poreza.

Tekući porez je iznos obaveze za plativ (povrativ) porez na dobitak koji se odnosi na oporezivi dobitak (poreski gubitak) za period. Drugim rečima, tekući porez je plativ porez na dobitak koji je utvrđen u poreskoj prijavi za porez na dobit, u skladu sa poreskim propisima.


Odloženi porez se ispoljava u vidu:

  • odloženih poreskih sredstava ili
  • odloženih poreskih obaveza.

Odloženi porez se knjigovodstveno evidentira na osnovu relevantnih odredbi Odeljka 29 - Porezi na dobitak, kojima je, između ostalog, precizirano da se odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze ne diskontuju.


Član 51.


Odložena poreska sredstva su iznosi poreza na dobitak nadoknadivi u budućim periodima koji se odnose na:

  • odbitne privremene razlike;
  • neiskorišćene poreske gubitke prenete na naredni period i
  • neiskorišćeni poreski kredit prenet na naredni period.

Odbitna privremena razlika nastaje u slučajevima kada je u bilansima društva, po određenim osnovama, već prikazan rashod, koji će se sa poreskog aspekta priznati u narednim periodima. Tipični slučajevi kada nastaju odbitne privremene razlike su sledeći:

    • poreska vrednost sredstava koja podležu amortizaciji je veća od knjigovodstvene vrednosti sredstava,
    • sa poreskog aspekta nisu priznata pojedina rezervisanja (Odeljak 28 – Primanja zaposlenih, izdate garancije i druga jemstva),
    • sa poreskog aspekta nije priznato obezvređenje imovine (roba, materijal i sl.),
    • sa poreskog aspekta nisu priznati rashodi na neplaćene javne prihode koji ne zavise od rezultata poslovanja,
    • sa poreskog aspekta nisu priznati gubici koji nastaju kada se hartije od vrednosti vrednuju po fer vrednosti i efekat iskazuje preko bilansa uspeha i
    • sa poreskog aspekta nije priznato obezvređenje investicionih nekretnina.

Za sredstva koja podležu amortizaciji, odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti sredstava koja podležu amortizaciji i njihove poreske osnovice (vrednosti koje su dodeljene tim sredstvima za poreske svrhe).


Odbitna privremena razlika postoji kada je knjigovodstvena vrednost sredstava manja od njihove poreske osnovice. U tom slučaju se priznaju odložena poreska sredstva, pod uslovom da se proceni da je verovatno da će u budućim periodima postojati oporeziva dobit za čije umanjenje će Društvo moći da iskoristi odložena poreska sredstva.


Odbitna privremena razlika utvrđuje se na datum bilansa stanja, nakon obračuna računovodstvene i poreske amortizacije za poslovnu godinu za koju se sastavljaju finansijski izveštaji.


Iznos odloženog poreskog sredstva utvrđuje se primenom relevantnih važećih (ili očekivanih) poreskih stopa na iznos odbitne privremene razlike.


Ako je na kraju prethodne godine privremena razlika bila odbitna, po kom osnovu su priznata odložena poreska sredstva, a na kraju tekuće godine, po osnovu istih sredstava, privremena razlika bude oporeziva, vrši se ukidanje prethodno formiranih odloženih poreskih sredstava u celini, uz istovremeno priznavanje odloženih poreskih obaveza u iznosu koji je utvrđen na datum bilansa stanja.


Odloženo poresko sredstvo po osnovu neiskorišćenih poreskih gubitaka priznaje se samo u slučaju da rukovodstvo Društva može pouzdano da proceni da će, u narednim periodima, Društvo imati oporezivu dobit, koja će moći da bude umanjena po osnovu neiskorišćenih poreskih gubitaka. Odloženo poresko sredstvo po osnovu neiskorišćenih poreskih gubitaka se utvrđuje primenom relevantnih važećih (ili očekivanih) poreskih stopa na iznos poreskog gubitka.


Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava formiranih po osnovu neiskorišćenih poreskih gubitaka, kao i za odložena poreska sredstva koja su u Društvu formirana po drugim osnovama, razmatraju se na svaki datum bilansa stanja. Ako se na datum bilansa stanja proceni da više nije verovatno da će postojati dovoljno oporezive dobiti na čiji teret će moći da se iskoriste preneti poreski gubici, vrši se ukidanje odloženih poreskih sredstava ili umanjenje do iznosa za koji postoji verovatnoća da će postojati dovoljno oporezive dobiti.


Odloženo poresko sredstvo po osnovu neiskorišćenog poreskog kredita za ulaganja u osnovna sredstva se priznaje samo do iznosa za koji je verovatno da će u budućim periodima biti ostvarena oporeziva dobit u poreskom bilansu, odnosno obračunati porez na dobit za čije umanjenje će moći da se iskoristi neiskorišćeni poreski kredit. Odložena poreska sredstva po osnovu neiskorišćenog poreskog kredita priznaju se u visini neiskorišćenog poreskog kredita, bez primene relevantnih važećih (ili očekivanih) poreskih stopa na taj iznos.


U godini u kojoj je poreski kredit iskorišćen u svrhu umanjenja oporezive dobiti Društva, po osnovu kojeg je prethodno izvršeno priznavanje odloženih poreskih sredstava, vrši se ukidanje tog odloženog poreskog sredstva.


Odložena poreska sredstva mogu da se priznaju i po drugim osnovama za koje se u Društvu utvrdi da će iznosi poreza na dobitak biti nadoknadivi u budućim periodima (na primer, kao što smo več naveli, za nedospele otpremnine prilikom redovnog odlaska u penziju, koja su određena shodno relevantnim odredbama Odeljka 28).


Član 52.


Odložene poreske obaveze su iznosi poreza na dobitak plativi u budućim periodima u odnosu na oporezive privremene razlike.


Oporeziva privremena razlika nastaje u slučajevima kada je određeni rashod, priznat sa poreskog aspekta, dok će sa knjigovodstvenog aspekta biti priznat u poslovnim knjigama Društva tek u narednim periodima.


Po pitanju sredstava koja podležu amortizaciji, odložene poreske obaveze se priznaju uvek kada postoji oporeziva privremena razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava koja podležu amortizaciji i njihove poreske osnovice.


Oporeziva privremena razlika nastaje u slučajevima kada je knjigovodstvena vrednost sredstava veća od njihove poreske osnovice.


Oporeziva privremena razlika utvrđuje se na datum bilansa stanja, nakon obračuna računovodstvene i poreske amortizacije za poslovnu godinu za koju se sastavljaju finansijski izveštaji. Iznos odložene poreske obaveze utvrđuje se primenom relevantnih važećih (ili očekivanih) poreskih stopa na iznos oporezive privremene razlike.


Na svaki datum bilansa stanja se odložene poreske obaveze svode na iznos utvrđen na osnovu privremene razlike na taj dan. Ako je na kraju prethodne godine privremena razlika bila oporeziva, po kom osnovu su priznate odložene poreske obaveze, a na kraju tekuće godine, po osnovu istih sredstava, privremena razlika bude odbitna, vrši se ukidanje prethodno formiranih odloženih poreskih obaveza u celini, uz istovremeno priznavanje odloženih poreskih sredstava Društva u iznosu utvrđenom na datum bilansa stanja.


Odložena poreske obaveze mogu da se priznaju i po drugim osnovama za koje se u Društvu utvrdi da će iznosi poreza na dobitak biti plativi u budućim periodima u odnosu na oporezive privremene razlike.


Tekući i odloženi porez priznaju se izvan dobitka ili gubitka ako je porez vezan za stavke koje su priznate u istom ili različitom periodu, izvan dobitka ili gubitka.


Prihodi

Član 53.


Prihodi u skladu sa Odeljkom 23 - Prihodi su prilivi ekonomskih koristi tokom datog perioda, koji rezultiraju povećanjem kapitala, sem uvećanja koja se odnose na unose vlasnika kapitala; i odmeravaju se po fer vrednosti primljenih ili potraživanih naknada.


Prihodi se priznaju u neto iznosu jer sadrže samo priliv ekonomskih koristi Društva. Iznosi prikupljeni za račun trećih lica (na primer, porez na dodatu vrednost) nisu ekonomske koristi Društva i ne tretiraju se prihodom.


Prihodi obuhvataju: poslovne prihode, finansijske prihode, ostale prihode (uključujući i prihode od usklađivanja vrednosti imovine) i dobitak poslovanja koje se obustavlja, efekti promene računovodstvene politike, ispravke grešaka ranijih perioda i prenos prihoda.


U okviru poslovnih prihoda najznačajniji su prihodi od prodaje roba, proizvoda i usluga, a kao ostali prihodi mogu da se jave: prihodi od aktiviranja učinaka i robe, povećanje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i nedovršenih usluga (ako je tokom godine došlo do smanjena navedenih zaliha, za iznos smanjenja se umanjuje ukupan poslovni prihod), prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl.; i drugi poslovni prihodi.


Za potrebe finansijskog izveštavanja u okviru poslovnih prihoda u Bilansu uspeha ne prikazuju se prihodi od aktiviranja učinaka i robe i prihodi od promene vrednosti zaliha učinaka (povećanja, odnosno smanjenja vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i nedovršenih usluga), već se za te iznose koriguju poslovni rashodi u Bilansu uspeha.


Prihodi od prodaje robe se priznaju kada su kumulativno zadovoljeni sledeći uslovi:

  • Društvo je na kupca prenelo značajne rizike i koristi od vlasništva nad proizvodom i robom;
  • Društvo ne zadržava učešće u upravljanju prodatim proizvodom i robom u meri koja se uobičajeno povezuje sa vlasništvom, niti zadržava kontrolu nad prodatim proizvodom i robom;
  • iznos prihoda se može pouzdano izmeriti;
  • verovatan je priliv ekonomske koristi u Društvo povezane sa tom transakcijom i
  • troškovi koji su nastali ili će nastati u datoj transakciji se mogu pouzdano izmeriti.

Za prihode od pružanja usluga, shodno odredbama Odeljka 23, relevantna je odredba po kojoj se prihod povezan sa određenom transakcijom priznaje prema stepenu dovršenosti te transakcije na datum bilansa. Rezultat transakcije se može pouzdano proceniti kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:

  • iznos prihoda se može pouzdano odmeriti;
  • verovatan je priliv ekonomskih koristi vezanih za tu transakciju u Društvo;
  • stepen dovršenosti te transakcije na datum bilansa stanja može pouzdano izmeriti;
  • troškovi nastali zbog te transakcije i troškovi završavanja transakcije se mogu pouzdano izmeriti.

Priznavanje prihoda prema stepenu dovršenosti neke transakcije podrazumeva primenu metoda procentualne dovršenosti, po kojem se prihod priznaje u obračunskim periodima kada je pružena usluga.


Finansijski prihodi obuhvataju finansijske prihode od povezanih pravnih lica, pozitivne kursne razlike, prihode od kamata i druge oblike finansijskih prihoda.


Prihodi od dividendi priznaju se kada se ustanovi pravo da se dividenda primi.


U okviru ostalih prihoda (koji uključuju i prihode od usklađivanja vrednosti ostale imovine koja se vrednuje po fer vrednosti kroz Bilans uspeha), pored drugih ostalih prihoda, iskazuju se dobici koji mogu, ali ne moraju da proisteknu iz uobičajenih aktivnosti Društva. Dobici predstavljaju povećanja ekonomskih koristi Društva i kao takvi, po prirodi, nisu različiti od drugih prihoda. Dobici uključuju, na primer, dobitke od prodaje nekretnina, postrojenja i opreme; po većoj vrednosti od knjigovodstvene u momentu prodaje.


U okviru dobitka poslovanja koje se obustavlja, efekti promene računovodstvene politike, ispravke grešaka ranijih perioda i prenos prihoda, iskazuju se dobici prema nazivima računa ove grupe i prenos ukupnih prihoda na kraju perioda, a koji se za potrebe finansijskog izveštavanja prikazuju u neto efektu, nakon umanjenja za odgovarajuće rashode.


Rashodi


Član 54.


Rashodi predstavljaju odlive ekonomskih koristi tokom datog perioda koji rezultiraju smanjenjem kapitala društva, osim smanjenja koja se odnose na raspodelu dobiti vlasnicima ili smanjenja koja su posledica povlačenja iz poslovanja dela kapitala od strane vlasnika. Rashodi se odražavaju kroz odliv sredstava, smanjenje vrednosti sredstava ili povećanje obaveza.


Rashodi obuhvataju poslovne rashode, finansijske rashode, ostale rashode (uključujući i rashode po osnovu obezvređenja ostale imovine koja se vrednuje po fer vrednosti kroz Bilans uspeha) i gubitak poslovanja koje se obustavlja, efekti promene računovodstvene politike, ispravke grešaka ranijih perioda i prenos rashoda.


U okviru poslovnih rashoda iskazuje se: nabavna vrednost prodate robe, troškovi materijala, troškovi zarada, troškovi proizvodnih usluga, nematerijalni troškovi, troškovi amortizacije i rezervisanja i dr.


Za potrebe finansijskog izveštavanja vrši se korekcija poslovnih rashoda u Bilansu uspeha za iznose prihoda od aktiviranja učinaka i robe i prihoda od promene vrednosti zaliha učinaka (povećanja, odnosno smanjenja vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i nedovršenih usluga).


Finansijski rashodi obuhvataju finansijske rashode od povezanih pravnih lica, pozitivne kursne razlike, rashode kamata i druge finansijske rashode.


U okviru ostalih rashoda (koji uključuju i rashode po osnovu obezvređenja ostale imovine koja se vrednuje po fer vrednosti kroz Bilans uspeha), pored drugih ostalih rashoda, iskazuju se i gubici koji mogu, ali ne moraju, da proisteknu iz uobičajenih aktivnosti Društva. Gubici (na primer, manjkovi ili gubici nastali prodajom sredstava po nižoj vrednosti od knjigovodstvene) predstavljaju smanjenje ekonomskih koristi i, kao takvi, po svojoj prirodi, nisu različiti od drugih rashoda.


U okviru gubitka poslovanja koje se obustavlja, efekti promene računovodstvene politike, ispravke grešaka ranijih perioda i prenos prihoda, iskazuju se rashodi prema nazivima računa ove grupe i prenos ukupnih rashoda na kraju obračunskog perioda, a koji se za potrebe finansijskog izveštavanja prikazuju u neto efektu, nakon prebijanja sa odgovarajućim prihodima.


Ugovori o izgradnji


Član 55.


Ugovor o izgradnji je ugovor posebno zaključen za izgradnju jednog sredstva ili kombinacije sredstava koja su tesno međusobno povezana ili međuzavisna u smislu njihovog projekotovanja, tehnologije i funkcije ili krajnje namene ili upotrebe.


Prihod po osnovu ugovora obuhvata:

  • početni iznos prihoda dogovoren ugovorom i
  • varijacije ugovorenog rada, zahteve i finansijske stimulacije u meri u kojoj je verovatno da će rezultirati prihodom i kada ih je moguće pouzdano meriti.

Troškovi po osnovu ugovora o izgradnji obuhvataju:

  • troškove koji se direktno odnose na određeni ugovor;
  • troškove koji se, u opštem smislu, mogu pripisati aktivnostima iz ugovora i koji se mogu alocirati datom ugovoru i
  • druge troškove za koje se kupac posebno tereti prema uslovima iz ugovora.

Troškovi koji se neposredno odnose na određeni ugovor obuhvataju:

  • troškove radne snage na gradilištu, uključujući nadzor na gradilištu;
  • troškove materijala upotrebljenog u izgradnji;
  • amortizaciju postrojenja i opreme koja se koristi za potrebe realizacije ugovora;
  • troškove donošenja postrojenja, opreme i materijala na gradilište i njihovog odnošenja sa gradilišta;
  • troškove iznajmljivanja postrojenja i opreme;
  • troškove projektovanja i tehničke podrške koja se direktno odnose na ugovor;
  • procenjene troškove popravke i radova po osnovu garancije, uključujući očekivane troškove garancije i
  • potraživanja trećih lica.

Troškovi, koji, u opštem smislu, mogu da se pripišu ugovorenim aktivnostima i mogu da se rasporede na određene ugovore, obuhvataju:

  • osiguranje,
  • troškove projektovanja i tehničke pomoći direktno povezane sa određenim ugovorom i
  • režijske troškove izgradnje.

Takvi troškovi raspoređuju se primenom sistematičnih i racionalnim metoda, koji se dosledno primanjuju na sve troškove koji imaju slične karakteristike. Raspoređivanje se zasniva na uobičajenom nivou građevinskih aktivnosti.


Troškovi koji se mogu pripisati ugovornim aktivnostima uopšte i alocirati na konkretne ugovore ne obuhvataju troškove pozajmljivanja.


Troškovi za koje se kupac posebno tereti prema uslovima ugovora mogu da obuhvate određene opšte administrativne troškove i troškove razvoja, čija je naknada definisana uslovima ugovora.


Kada se ishod ugovora o izgradnji može pouzdano proceniti, prihod po osnovu ugovora i troškovi povezani sa ugovorom o izgradnji se priznaju kao prihodi i rashodi, odnosno u zavisnosti od stepena izvršenja ugorovora na kraju izveštajnog perioda. Očekivani gubitak od ugovora o izgradnji se istovremeno priznaje kao rashod.


Kada se ishod ugovora o izgradnji ne može pouzdano proceniti:

  • prihodi se priznaju samo za one nastale troškove po osnovu ugovora za koje je verovatno da će se nadoknaditi i
  • troškovi po osnovu ugovora se priznaju kao rashod u periodu u kojem su nastali.

Kada je verovatno da će ukupni troškovi po osnovu ugovora prekoračiti ukupni prihod po osnovu ugovora, očekivani gubitak se neodložno priznaje kao rashod.


Kamata i drugi troškovi pozajmljivanja


Član 56.


Troškovi pozajmljivanja su kamata i drugi troškovi koje Društvo ima u vezi sa pozajmljivanjem sredstava. Na osnovu relevantnih odredbi Odeljka 25 - Troškovi pozajmljivanja, kamata i drugi troškovi pozajmljivanja se priznaju kao rashod u periodu u kojem su nastali.


Efekti kurseva stranih valuta


Član 57.


Transakcije u stranoj valuti, pri početnom priznavanju, evidentiraju se u dinarskoj protivvrednosti, primenom zvaničnog srednjeg kursa koji važi na dan transakcije, ukoliko nije ugovoren drugačiji kurs.


Shodno odredbama Odeljka 30 – Prevođenje stranih valuta, na svaki datum bilansa stanja se monetarne stavke u stranoj valuti (devizna sredstva, potraživanja i obaveze) preračunavaju primenom važećeg kursa, to jest zvaničnog srednjeg kursa na datum bilansa stanja.


Kursne razlike nastale po osnovu transakcija u stranoj valuti (osim za kursne razlike nastale na monetarnim stavkama koje čine deo neto investicija Društva u inostrano poslovanje, a koje se obuhvataju shodno zahtevima iz Odeljaka 30) se priznaju kao prihod ili rashod Društva u periodu u kojem su kursne razlike nastale.


Funkcionalna valuta i valuta za prezentaciju


Član 58.


Funkcionalna valuta, odnosno valuta primarnog ekonomskog okruženja u kom Društvo posluje, i valuta za prezentaciju, odnosno valuta u kojoj se vrši prezentacija finansijskih izveštaja Društva, u skladu sa relevantnim odredbama Odeljka 30, je dinar.


Greške iz prethodnog perioda i materijalnost greške


Član 59.


Greške iz prethodnog perioda su izostavljeni ili pogrešno iskazani podaci iz finansijskih izveštaja Društva za jedan ili više perioda koji proizilaze iz neupotrebljavanja, ili pogrešne upotrebe pouzdanih informacija koje su bile dostupne kada su finansijski izveštaji za date periode bili odobreni za izdavanje i za koje se moglo razumno očekivati da budu dobijene i uzete u obzir pri sastavljanju i prezentaciji tih finansijskih izveštaja.


Kod materijalno značajnih grešaka se korekcija vrši retrospektivnim prepravljanjem u prvom setu finansijskih izveštaja odobrenim za objavljivanje nakon otkrivanja tih grešaka, tako što će se prepraviti uporedni iznosi za prezentovani raniji period u kojem su se greške dogodile; ili, ako se greška dogodila pre najranijeg prezentovanog prethodnog perioda, prepravljanjem početnog stanja sredstava, obaveza i kapitala za najraniji prezentovani prethodni period.


Ako je neizvodljivo utvrditi efekat greške iz određenog perioda na uporedne informacije za jedan ili više prezentovanih prethodnih perioda, shodno relevantnim odredbama Odeljka 10 – Računovodstvene politike, procene i greške, Društvo prepravlja početna stanja sredstava, obaveza i kapitala za najraniji period za koji je retrospektivno prepravljanje podataka izvodljivo (što može biti tekući period).


Naknadno ustanovljene greške koje nisu materijalno značajne ispravljaju se na teret rashoda, odnosno u korist prihoda perioda u kojem su greške identifikovane.


Član 60.


Materijalnost greške se procenjuje shodno relevantnim odredbama iz Odeljka 2 – Koncepti i sveobuhvatni principi, po kojima materijalnost implicira da izostavljanje, ili pogrešno knjigovodstveno evidentiranje poslovne transakcije, može uticati na ekonomske odluke korisnika donete na osnovu finansijskog izveštaja.


U Društvu se materijalnost određuje shodno visini greške u odnosu na ukupan prihod. Materijalno značajna greška smatra se greška koja je u kumulativnom iznosu sa ostalim greškama veća od 1,5% ostvarenog ukupnog prihoda Društva u prethodnoj godini.


Potencijalna imovina i potencijalne obaveze


Član 61.


Relevantni aspekti vezani za potencijalnu imovinu i potencijalne obaveze precizirani su odredbama Odeljka 21 – Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva.


Potencijalna imovina je moguća imovina koja nastaje po osnovu prošlih događaja i čije postojanje će biti potvrđeno jedino nastankom ili nenastankom jednog ili više neizvesnih budućih događaja koji nisu u potpunosti pod kontrolom Društva.


Potencijalna imovina se ne priznaje u finansijskim izveštajima Društva, već se, u slučaju da je priliv ekonomskih koristi verovatan, vrši njeno obelodanjivanje.


Potencijalna imovina se stalno iznova procenjuje (najmanje na datum bilansa stanja) da bi se obezbedilo da finansijski izveštaji na odgovarajući način odražavaju razvoj predmetnog događaja. Ako postane sigurno da će priliv ekonomskih koristi po osnovu potencijalne imovine nastati, imovina i prihod u vezi sa njom se priznaju u finansijskim izveštajima Društva u periodu u kojem je promena nastala.


Potencijalna obaveza je:

  • moguća obaveza koja nastaje po osnovu prošlih događaja i čije postojanje će biti potvrđeno samo nastankom ili nenastankom jednog ili više neizvesnih budućih događaja koji nisu u potpunosti pod kontrolom Društva ili
  • sadašnja obaveza koja nastaje po osnovu prošlih događaja, ali nije priznata jer nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi Društva biti zahtevan za izmirenje obaveze ili iznos obaveze ne može da bude dovoljno pouzdano procenjen.

Potencijalna obaveza se ne priznaje u finansijskim izveštajima Društva, već se, u slučaju da je odliv ekonomskih koristi moguć, a mogućnost odliva resursa nije vrlo mala, vrši njeno obelodanjivanje.


Potencijalne obaveze se stalno iznova procenjuju (najmanje na datum bilansa stanja). Kada odliv ekonomskih koristi po osnovu potencijalnih obaveza postane verovatan, rezervisanje i rashod se priznaju u finansijskim izveštajima Društva u periodu u kojem promena verovatnoće nastaje (osim u retkim okolnostima kada pouzdana procena iznosa odliva ne može da se napravi).


Događaji nakon datuma bilansa stanja


Član 62.


Događaji nakon datuma bilansa stanja su povoljni ili nepovoljni događaji koji nastaju između kraja izveštajnog perioda (datuma bilansa stanja) i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje.


Shodno Odeljak 32 - Događaji posle izveštajnog perioda, za efekte događaja koji pružaju dokaz o okolnostima koje su postojale na datum bilansa stanja, Društvo koriguje iznose koji su već priznati u njegovim finansijskim izveštajima, kako bi se odrazili korektivni događaji posle bilansa stanja. To su, na primer, sledeći događaji: rešenje sudskog spora koji potvrđuje sadašnju obavezu na kraju izveštajnog perioda, stečaj kupca koji potvrđuje da je umanjenje vrednosti potraživanja postojalo na kraju izveštajnog perioda, prodaja zaliha po nižoj ceni od knjigovodstvene može da ukaže da zalihe nisu na datum bilansa stanja svedene na neto prodajnu vrednost i dr.


Za efekte događaja koji ukazuju na okolnosti koje su nastale posle datuma bilansa stanja, ne koriguju se iznosi priznati na datum bilansa stanja, već se u Napomenama uz finansijske izveštaje vrši obelodanjivanje prirode događaja i procena njihovih finansijskih efekata ili, ako je neizvodljivo proceniti njihove finansijske efekte, obelodanjuje se da se ta procena ne može izvršiti.


Promena računovodstvene politike


Član 63.


Računovodstvene politike utvrđene ovim Pravilnikom primenjuju se dosledno iz perioda u period. Računovodstvena politika se menja usled izmene ili donošenja novih MSFI za MSP. Izuzetno od navedenog, promena računovodstvene politike, o čemu odluku donosi rukovodstvo Društva, može da se izvrši i ako se proceni da bi nova računovodstvena politika dovela do pouzdanijih i relevantnijih informacija o efektima transakcija, drugih događaja ili okolnosti u finansijskim izveštajima Društva.


Nova računovodstvena politika se primenjuje na transakcije, druge događaje i okolnosti retrospektivno, odnosno kao da je oduvek bila u primeni. Kada je neizvodljivo utvrditi efekte promene računovodstvene politike na uporedne informacije za jedan ili više prezentovanih perioda, Društvo vrši retrospektivnu primenu od najranijeg perioda kada je ta primena izvodljiva. Kada je na početku perioda neizvodljivo utvrditi kumulativni efekat primene nove računovodstvene politike na sve prethodne periode, promena računovodstvene politike se u Društvu primenjuje prospektivno.


XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE


Član 64.


Danom stupanja na snagu ovog Pravilnika prestaje da važi Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama u Energoplast d.o.o. od januara 2014. godine.


Član 65.


Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom donošenja, a počeće da se primenjuje za sastavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja Društva za 2015. godinu.


DIREKTOR


.........................................
Marko Aleksić, dipl.ecc.