Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu

Izvor: EnergoPlast
Idi na: navigaciju, pretragu


P R A V I L N I K
O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU




I OPŠTE ODREDBE


Član 1.


Ovim aktom, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i drugim propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u „ENERGOPLAST“ d.o.o. Beograd, Bulevar Mihajla Pupina br. 12 (u daljem tekstu: Poslodavac).


Član 2.


Bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri smanjuje broj povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, odnosno osigurava bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih na radnim mestima i u radnoj okolini.


Bezbednost i zdravlje na radu Poslodavac obezbeđuje sprovođenjem preventivnih mera zasnovanih na primeni propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, radnog prava, tehničkih propisa i standarda, propisa u oblasti zdravstvene zaštite, higijene rada, zdravstvenog osiguranja, penzijskog i invalidskog osiguranja i organizacije rada.


Sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu ne može da prouzrokuje finansijske obaveze zaposlenom i ne može da utiče na njegov materijalni i socijalni položaj stečen radom i u vezi sa radom.


Član 3.


Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju svi zaposleni kod poslodavca, kao i svako lice koje se zatekne u poslovnim prostorijama i radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je sa njihovim prisustvom upoznat Poslodavac.


Član 4.


Proces rada se organizuje i sprovodi tako da se zaposlenima obezbeđuje rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.


Kada zbog uvođenja nove tehnologije nisu propisane mere za bezbedan i zdrav rad, do donošenja odgovarajućih propisa, primenjuju se opšte priznate preventivne mere.


Opšte priznatom merom, u smislu stava 2. ovog člana, smatra se mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti štetnost po zdravlje zaposlenog, u meri u kojoj je to razumno izvodljivo.


Član 5.


Ovim Pravilnikom, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, uređuje se:
  1. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu;
  2. Prava, obaveze i odgovornosti;
  3. Pregledi i provere opreme za rad i ispitivanje uslova radne okoline;
  4. Sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu;
  5. Utvrđivanje radnih mesta sa povećanim rizikom;
  6. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
  7. Preduzimanje mera u slučaju povrede na radu zaposlenih;
  8. Evidencije;
  9. Prva pomoć u slučaju povrede ili oboljenja na radu.


Član 6.


Odredbe ovog Pravilnika primenjuju se na sve zaposlene kod Poslodavca, bez obzira na vreme trajanja rada, kao i na sva druga lica koja se po bilo kom osnovu nalaze na radu kod Poslodavca.



II ORGANIZOVANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU


Član 7.


Poslodavac organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu saglasno tehničko - tehnološkim potrebama i obimu procesa rada, broju zaposlenih koji učestvuju u samom procesu rada, broju radnih smena, vrsti delatnosti i nivou procenjenog rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.


Član 8.


Poslove bezbednosti i zdravlja na radu Poslodavac može da obavlja sam u delatnostima trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskih usluga i usluga osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, uslugama obaveznog socijalnog osiguranja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostalim uslužnim delatnostima, ako ima do 20 zaposlenih i, u tom slučaju, nije dužan da ima položen stručni ispit u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.


Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu Poslodavac može da odredi jedno ili više lica iz reda svojih zaposlenih ili da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji ima licencu za obavljanje istih poslova (u daljem tekstu: Lice za bezbednost i zdravlje na radu).


Ukoliko se za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu angažuje pravno lice iz stava 2. ovog člana, za obavljanje tih poslova zaključuje se ugovor kojim se bliže uređuju prava, obaveze i odgovornosti ugovornih strana, u skladu sa zakonom.


Član 9.


Stručne poslove bezbednosti i zdravlja na radu kod Poslodavca obavlja lice za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno stručno lice.



III PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI


Član 10.


Ovim Pravilnikom utvrđuju se prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koja se odnose na:


  1. Posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu mladih, žena, invalida i profesionalno obolelih zaposlenih;
  2. Obaveze i odgovornosti direktora, odnosno drugih odgovornih lica za sprovođenje propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu;
  3. Prava i obaveze zaposlenih u sprovođenju mera bezbednosti i zdravlja na radu.



1. Posebna prava, obaveze i mere za zaštitu mladih, žena i invalida rada



Član 11.


Posebna prava, obaveze i mere bezbednosti i zdravlja na radu mladih, zaposlenih žena za vreme trudnoće i njihovog rada na radnim mestima sa povećanim rizikom, invalida i profesionalno obolelih zaposlenih uređuju se zakonima, drugim propisima i ovim pravilnikom.


Član 12.


Poslodavac ne može zasnivati radni odnos sa licima mlađim od 18. godina života. Poslodavac može angažovati lice mlađe od 18. godina života za obavljanje privremenih i povremenih poslova, u skladu sa zakonom.


Lice iz stava 2. ovog člana mora da bude član omladinske zadruge.


Poslodavac ne može angažovati lice iz stava 2. ovog člana za rad noću, za prekovremeni rad i za poslove na radnim mestima koja su Aktom o proceni rizika utvrđena kao radna mesta sa povećanim rizikom.



Član 13.


Zaposleni između navršene 18. i 21. godine života može da radi noću samo na osnovu nalaza nadležne službe medicine rada kojim se utvrđuje da takav rad nije štetan za njegovo zdravlje.


Troškove lekarskog pregleda iz stava 1. ovog člana snosi Poslodavac.


Član 14.


Zaposlena žena za vreme trudnoće ne može da radi prekovremeno, noću i na poslovima i na radnim mestima, koja su po nalazu službe medicine rada, ili drugih nadležnih zdravstvenih organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta.



Član 15.


Poslodavac je dužan da zaposlenu ženu za vreme trudnoće, osobu sa invaliditetom, zaposlenog sa utvrđenim profesionalnim oboljenjem i lice mlađe od 18 godina života u pisanoj formi obavesti o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o preduzetim merama kojima se rizici otklanjaju u cilju povećanja bezbednosti i zdravlja na radu takvih lica.



Član 16.


Poslodavac je dužan da zaposlenom invalidu rada i profesionalno obolelom zaposlenom obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, odnosno obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla u skladu sa njegovom zdravstvenom sposobnošću.



2. Obaveze i odgovornosti Direktora


Član 17.


Direktor je u obavezi da obezbedi uslove za organizovanje i sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno da zaposlenima obezbedi rad na radnim mestima i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.


Sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu Direktor organizuje preko šefa proizvodnje, inženjera kontrole kvaliteta, magacionera – pomoćnika operatera i referenta zaštite od požara i lica za bezbednost i zdravlje na radu,, kao i preko Službe za medicinu rada i drugih pravnih lica sa licencom, koje angažuje za određene poslove iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.


Angažovanjem drugih pravnih lica za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu direktor se ne oslobaĎa obaveze i odgovornosti za primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu.



Član 18.


Direktor je obavezan i odgovoran da organizuje sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu, a naročito:


  1. da donese Akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi načine i mere za njihovo otklanjanje;
  2. da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno da aktom u pisanoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu, i omogući mu nezavisno i samostalno obavljanje poslova i pristup svim poslovnim prostorijama i potrebnim podacima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
  3. da, po potrebi, angažuje službu medicine rada i obezbedi joj uslove za samostalno obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih;
  4. da obezbedi finansijska sredstva za sprovođenje preventivnih mera radi zaštite života i zdravlja zaposlenih;
  5. da na predog lica za bezbednost i zdravlje na radu, u saglasnosti sa Zakonom angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline;
  6. da, u saradnji sa licem za bezbednost i zdravlje na radu, organizuje osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
  7. da na predlog Lica za bezbednost i zdavlje na radu i iskazanih potreba odobri nabavku i izdavanje na upotrebu sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, u skladu sa Aktom o proceni rizika i obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom;
  8. da obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu u ispravnom stanju, kao i da obezbedi organizovanje periodične provere sredstava i opreme za rad;
  9. da obezbedi zaposlenima uputstva za bezbedan rad po propisima o bezbednosti i zdravlju na radu za korišćenje opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
  10. da Aktom o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju da ispunjavaju zaposleni na radnom mestu sa povećanim rizikom, ukoliko je procenom rizika utvrđeno radno mesto sa povećanim rizikom;
  11. da obezbedi, na osnovu Akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada, propisane lekarske preglede zaposlenih u situacijama kada je to potrebno;
  12. da zaposlenima omogući da biraju svog predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu i imenuje svog predstavnika;
  13. da predstavniku zaposlenih omogući učešće u razmatranju svih pitanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, da ga upozna sa nalazima i preduzetim merama inspekcije rada, sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljeljima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu;
  14. da obezbedi da nabavljena oprema za rad, sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije budu usaglašeni sa propisanim tehničkim zahtevima, da je njihova usaglašenost ocenjena prema propisanom postupku i da imaju propisanu dokumentaciju na srpskom jeziku za njihovu upotrebu, održavanje, odnosno pakovanje, transport, korišćenje i skladištenje;
  15. da zaposlenima da na korišćenje opasne hemijske i druge hemijske materije samo ako im je uz hemijsku materiju učinio dostupnim i bezbednosni (MSDS) list, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije, na srpkom jeziku ili jeziku koji zaposleni razume;
  16. da na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih, dostavi izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama u ovoj oblasti;
  17. da inspektoru rada omogući vršenje nadzora, odnosno ulazak u objekte i prostorije u svako doba kada ima zaposlenih na radu, da odredi najmanje jednog zaposlenog koji će inspektoru rada pružati potrebne informacije i obaveštenja i da inspektoru rada omogući uvid u akte i dokumentaciju, primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu na sredstvima za rad, opremi za ličnu zaštitu ili podatke i evidencije o korišćenju i skladištenju opasnih materija;
  18. da u određenom roku otkloni utvrđene nedostatke i nepravilnosti, čije otklanjanje je rešenjem naredio inspektor rada i da u pisanoj formi izvesti inspektora rada uz konsultacije sa licem za bezbednost i zdrvalje na radu;
  19. da, najmanje osam dana pre početka rada, obavesti nadležnu inspekciju rada o radu odvojene jedinice, kao i o svakoj promeni tehnološkog postupka, ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada,
  20. da obezbedi mere zaštite od požara, spasavanje i evakuaciju u skladu sa posebim zakonom;
  21. da obezbedi pružanje prve pomoći, kao i da osposobi ogovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti;
  22. da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja naknade štete;
  23. da odmah po saznanju, a najkasnije u roku od 24 sata od nastanka, u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada inadležnom organu unutrašnjih poslova svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih;
  24. da izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu, dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje;
  25. da zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih;
  26. da razmatra stanje bezbednosti i zdravlja na radu, izveštaje i predloge Lica za bezbednost i zdravlje na radu, zapisnike, rešenja i druga akta inspekcije rada;
  27. da razmatra i usvaja predloge Lica za bezbednost i zdravlje na radu, kada je reč o procedurama koje se odnose na upotrebu alkohola i drugih supstanci koje dovode do smanjenja radnih sposobnosti zaposlenog na radnom mestu, za vreme radnog vremena;
  28. da donosi akta, naloge, naredbe, odluku i dr. u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu.



3. Obaveze i odgovornosti Šefa proizvodnje



Član 19.


Šef proizvodnje, u odsutnosti Direktora, odgovoran je za sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu kod Poslodavca, a naročito je dužan:


  1. da obezbedi zaposlenima rad na radnim mestima i radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
  2. da razmatra stanje bezbednosti i zdravlja na radu, izveštaje lica za bezbednost i zdravlje na radu, zapisnike, rešenja i druga akta nadležne inspekcije rada, da izveštava direktora, preduzima i nalaže neophodne mere u cilju sprovođenja preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu.
  3. da aktivno učestvuje u donošenju Akta o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini kojim se utvrđuju načini i mere za otklanjanje rizika, i da učestvuje u izmeni Akta o proceni rizika u slučaju pojave nove opasnosti i promene nivoa rizika;
  4. da na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih dostavi izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o sprovedenim merama u ovoj oblasti;
  5. da sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu i omogućava mu nezavisno i samostalno obavljanje poslova i pristup svim potrebnim podacima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
  6. da obezbedi, na osnovu Akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada, propisane lekarske preglede zaposlenih;
  7. da obavlja i druge poslove u cilju upravljanja profesionalnim rizicima kod Poslodavca;
  8. da pri svakoj promeni tehnološkog procesa, sredstva za rad prilagodi tom procesu pre početka rada, da zaposlene i njihove predstavnike obaveštava o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem, odnosno da u takvim slučajevima donese odgovarajuća uputstva i instrukcije za bezbedan rad;
  9. da obustavi svaku vrstu rada kada utvrdi neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenih i zabrani korišćenje neispravnih sredstava za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i da o obustavi rada obavesti direktora;
  10. da obezbedi da sva oprema za rad, sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i opasne materije budu bezbedne za rad u skladu sa dokumentacijom proizvođača, propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehničkim propisima i standardima;
  11. da zaposlenima učini dostupnim bezbednosni (MSDS) list za svaku opasnu hemijsku materiju i drugu hemijsku materiju koju koriste u radu, na srpskom jeziku ili jeziku koji zaposleni razume;
  12. da ne dozvoli upotrebu alkohola i pušenje za vreme rada, da udalji iz procesa rada zaposlenog koji je pod uticajem alkohola ili koji puši na nedozvoljenom mestu;
  13. da odredi odreĎeni broj zaposlenih za osposobljavanje u cilju pružanja prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti, kao i da organizuje pružanje prve pomoći povređenom ili naglo obolelom licu;
  14. da onemogući pristup mestima na kojima preti neposredna opasnost od povređivanja ili zdravstvenih oštećenja zaposlenima koji nisu osposobljeni za rad na tim mestima, koji nisu dobili posebna uputstva i nisu snabdeveni odgovarajućim sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu;
  15. da obezbedi odgovarajući broj ormarića za prvu medicinsku pomoć sa odgovarajućim sanitetskim materijalom na kojima se ističe broj telefona na koji treba, u slučaju potrebe, pozvati hitnu medicinsku pomoć;
  16. da obavesti nadležnu inspekciju rada kad zaposleni odbije da radi zbog toga što mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje, u skladu sa zakonom;
  17. da preduzima i druge propisane mere u skladu sa zakonom i tehničkim propisima.



4. Obaveze i odgovornosti Inženjera kontrole kvaliteta



Član 20.


Inženjer kontrole kvaliteta dužan je i odgovoran da sprovodi preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa Zakonom, propisima donetim na osnovu Zakona, standardima i ovim Pravilnikom, a posebno:


  1. da obezbedi zaposlenom kojem je neposredni rukovodilac, rad na radnom mestu i radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
  2. da razmatra stanje bezbednosti i zdravlja na radu, izveštaje lica za bezbednost i zdravlje na radu i preduzima neophodne mere u cilju sprovođenja preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu;
  3. da aktivno učestvuje u izradi Akta o proceni rizika za sva radna mesta u sektoru kojim se utvrđuju načini i mere za otklanjanje rizika i učestvuje u izmeni Akta o proceni rizika u slučaju pojave nove opasnosti i promene nivoa rizika;
  4. da neposredno sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu i omogućava mu nezavisno i samostalno obavljanje poslova i pristup svim potrebnim podacima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
  5. da na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih dostavi izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu u sektoru, kao i o sprovedenim merama u ovoj oblasti;
  6. da organizuje otklanjanje utvrđenih nedostataka i nepravilnosti u sektoru, čije otklanjanje je rešenjem naredio inspektor rada i preduzima mere za otklanjanje opasnosti;
  7. da izveštaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom koje se dogode na radnom mestu dostavi penzijsko invalidskom osiguranju i zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu, odnosno oboljenje
  8. da o svakoj povredi na radu zaposlenog kojem je neposredni rukovodilac odmah izvesti direktora i lice za bezbednost i zdravlje na radu, a u slučaju teške, smrtne ili kolektivne povrede na radu obezbedi mesto povređivanja radi vršenja uviđaja;
  9. da izveštaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom koje se dogode na radnom mestu dostavi penzijsko invalidskom osiguranju i zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu, odnosno oboljenje;
  10. da privremeno obustavi rad u sektoru kada utvrdi opasnost od povrede na radu ili oštećenja zdravlja zaposlenih i preduzme odgovarajuće mera za otklanjanje opasnosti i štetnosti.



5. Obaveze i odgovornosti Magacionera – pomoćnika operatera i referenta zaštite od požara



Član 21.


Magacioner – pomoćnik operatera i referent zaštite od požara odgovoran je za primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu i u obavezi je da:


  1. stalno - svakodnevno vrši kontrolu rada zaposlenih u primenjivanju mera za bezbedan i zdrav rad;
  2. vodi računa o urednosti radnih mesta i ne dozvoli zakrčenost prolaza i puteva;
  3. izvesti direktora i lice za bezbednost i zdravlje na radu o svim nepravilnostima koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenih ili izazovu materijalnu štetu;
  4. u slučaju potrebe pruži prvu pomoć naglo obolelom ili povređenom zaposlenom, da organizuje prevoz do najbliže zdravstvene ustanove i organizuje spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti;
  5. sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu u primeni mera za bezbedan i zdrav rad;
  6. organizuje otklanjanje nedostataka i nepravilnosti koje mogu prouzrokovati povredu na radu ili oštećenje zdravlja zaposlenog;
  7. onemogući pristup mestima na kojima postoji opasnost i postavi oznake upozorenja i obaveštavanja o opasnostima i štetnostima;
  8. u pismenoj formi obavesti zaposlenu ženu za vreme trudnoće, zaposlenog mlađeg od 18 godina života i zaposlenog sa smanjenom radnom sposobnošću o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o merama kojima se rizici otklanjaju u cilju povećanja bezbednosti i zdravlja na radu;
  9. u slučaju svake povrede na radu, odmah izvesti direktora i lice za bezbednost i zdravlje na radu, a u slučaju smrtne, teške ili kolektivne povrede na radu obezbedi mesto povređivanja u cilju vršenja uviđaja;
  10. odmah po saznanju, a najkasnije u roku od 24 sata od nastanka, u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu unutrašnjih poslova svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih;
  11. najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od saznanja prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje, odnosno oboljenje u vezi sa radom;
  12. omogući predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu uvid u sva akta koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
  13. najmanje 8 dana pre početka rada, nadležnu inspekciju rada izvesti o radu odvojene jedinice i svakoj promeni tehnološkog postupka, ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada;
  14. organizuje da se kod Poslodavca vodi i čuva sva evidencija o bezbednosti i zdravlju na radu saglasno sa Zakonom;
  15. izveštaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom koje se dogode na radnom mestu dostavi penzijsko invalidskom osiguranju i zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu, odnosno oboljenje.
  16. pri raspoređivanju zaposlenog na mesto rada upozna sa opasnostima, štetnostima i merama za bezbedan i zdrav rad;
  17. zaposlenog koji je pod uticajem alkohola ili drugih sredstava zavisnosti udalji sa rada, kao i zaposlenog koji puši na mestima gde to nije dozvoljeno;
  18. da obustavi rad kada utvrdi neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenog i zabrani korišćenje neispravnih sredstava za rad, sredstva i opreme za ličnu zaštitu na radu i o tome obavesti direktora proizvodnje;
  19. daje uputstva i instrukcije zaposlenom za bezbedan i zdrav rad kada uoči da se rad obavlja na nepravilan i nebezbedan način;
  20. zaposlenom izda na upotrebu sredstva i/ili opremu za ličnu zaštitu na radu u skladu sa ovim pravilnikom, odnosno Aktom o proceni rizika i zabrani rad zaposlenom koji radi bez propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu ako su ta sredstva potrebna i/ili neophodna;
  21. u slučaju povrede ili iznenadne bolesti zaposlenog organizuje pružanje prve pomoći, kao i da organizuje hitnu dojavu odgovarajućoj medicinskoj ustanovi;
  22. u slučaju požara i drugih elementarnih nepogoda organizuje evakuaciju i spasavanje lica i imovine i blagovremeno izvesti vatrogasnu jedinicu i druge organe;
  23. onemogući pristup mestima na kojima preti neposredna opasnost od povređivanja ili zdravstvenih oštećenja zaposlenima kojima je neposredni rukovodilac, a koji nisu osposobljeni za rad na tim mestima, koji nisu dobili posebna uputstva i nisu snabdeveni odgovarajućim sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu;
  24. u roku koji odredi inspektor rada preduzme naložene mere i otkloni utvrđene nedostatke ili nepravilnosti;
  25. u roku od osam dana od isteka roka za otklanjanje utvrđenog nedostatka ili nepravilnosti, obavesti u pismenoj formi nadležnu inspekciju o izvršenju naložene obaveze;
  26. omogući inspektoru rada ulazak u objekte i prostorije u svako doba kada ima zaposlenih na radu, pruža inspektoru potrebne informacije i obaveštenja, daje podatke, akte i dokumentaciju neophodnu u postupku nadzora.



6. Prava, obaveze i odgovornosti Lica za bezbednost i zdravlje na radu



Član 22.


Lice za bezbednost i zdravlje na radu jeste lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova.


Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da odredi jednog ili više od svojih zaposlenih ili da angažuje pravno lice koji ima licencu.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu sarađuje sa rukovodiocima i zaposlenima u sprovođenju i unapređivanju bezbednosti i zdravlja na radu.


Lice za bezbednost i zdravlje na radu odgovorno je direktoru za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i ne može da trpi štetne posledice ako svoj posao obavlja u skladu sa Zakonom.


Član 23.



Lice za bezbednost i zdravlje na radu naročito je dužno da:


  1. sprovodi postupak procene rizika i vrši po potrebi izmene i dopune Akta o proceni rizika;
  2. vrši kontrolu primene mera za bezbednost i zdravlje kod poslodavca, daje savete u planiranju, izboru, korišćenju i održavanju sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu rukovodiocima u cilju upravljanja postojećim rizicima;
  3. učestvuje u opremanju i uređivanju svakog radnog mesta u cilju obezbeđivanja zdravih i bezbednih uslova rada;
  4. na zahtev direktora sačini izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama u ovoj oblasti;
  5. organizuje preventivne i periodične preglede i ispitivanja uslova radne okoline;
  6. organizuje preventivne i periodične preglede i provere opreme za rad;
  7. predlaže direktoru preventivne mere koje treba preduzeti za poboljšanje uslova rada i predlaže izmenu Akta o proceni rizika u slučaju pojave nove opasnosti i promene nivoa rizika;
  8. priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i vrši periodične provere osposobljenosti zaposlenih u rokovima utvrđenim zakonom;
  9. priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše njihovu primenu;
  10. prati stanje u vezi sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, učestvuje u utvrđivanju njihovih uzroka i priprema izveštaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje;
  11. sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada po svim pitanjima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
  12. zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstava za rad, u slučaju kada utvrdi neposrednu opanost po život ili zdravlje zaposlenog;
  13. redovno prati sve rokove u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i u roku od osam dana, u saradnji sa Poslodavcem, priprema izveštaj za nadležnu inspekciju o otklanjanju nedostataka i nepravilnosti i drugim naloženim obavezama;
  14. predstavniku zaposlenih omogući uvid u sva akta koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
  15. vodi evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlju na radu kod Poslodavca;
  16. sastavlja izveštaj o povredama na radu i profesionalnim oboljenjima koje se dogode na radnom mestu i u radnoj okolini i dostavlja ga nadležnim organima i zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu, odnosno oboljenje, po dobijanju obaveštenja da se povreda dogodila;
  17. sarađuje sa inspekcijom rada i učestvuje u postupku nadzora i kontrole sprovođenja mera bezbednosti i zdravlja na radu;
  18. obavesti nadležnu inspekciju rada kada zaposleni odbije da radi zbog toga što mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje, u skladu sa zakonom;
  19. predlaže direktoru, radi usvajanja, predloge procedura koje se odnose na upotrebu alkohola i drugih supstancik koje dovode do smanjenja radnih sposobnosti zaposlenog za vreme radnog vremena, na radnom mestu i u radnoj okolini;
  20. prati i proučava najnovija dostignuća i iskustva iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
  21. vrši promociju bezbednosti i zdravlja na radu u cilju podizanja svesti svih zaposlenih o značaju bezbednosti i zdravlja na radu, sprovodi i obavlja druge stručne poslove bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa zakonom, tehničkim propisima, standardima i opštim aktima.



7. Prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih



Član 24.


Zaposleni je dužan da:


  1. poštuje propise o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu, odnosno primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, namenski koristi sredstva za rad, sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i opasne materije i sa njima pažljivo rukuje da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje drugih lica, da se upozna sa MSDS listama svih opasnih materija koje se koriste u radu;
  2. se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili radnom mestu na koje je određen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje;
  3. pre početka rada pregleda svoje radno mesto i sredstva za rad koja koristi i u slučaju uočenih nedostataka izvesti neposrednog rukovodioca;
  4. pre napuštanja radnog mesta, radno mesto i sredstva za rad ostavi u čistom i urednom stanju, tako da ne ugrožavaju druge zaposlene;
  5. sarađuje sa neposrednim rukovodiocem i licem za bezbednost i zdravlje na radu kako bi se sprovele propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu na radnim mestu na kojem radi;
  6. odmah, u skladu sa svojim saznanjima, obavesti lice za bezbednost i zdravlje na radu o nepravilnostima, štetnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih;
  7. ne započinje, niti da nastavlja rad pod uticajem alkohola ili drugih sredstava zavisnosti;
  8. ne puši na nedozvoljenim mestima;
  9. obavi lekarski pregled na koji se upućuje, ako je aktom o proceni rizika utvrđeno da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom;
  10. poštuje zakonsku odredbu u smislu zabrane samovoljnog isključuja, menjaja ili uklanjaja bezbednosnih uređaja na sredstvima za rad;
  11. se osposobi za pružanje prve pomoći, evakuaciju i spasavanje, ako je za to određen od strane Poslodavca.




Član 25.


Zaposleni ima pravo na bezbedne uslove rada, a posebno:


  1. da rukovodiocima i Licu za bezbednost i zdravlje na radu daje predloge, primedbe i obaveštenja po pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu;
  2. da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na radnom mestu i da se osposobljava za njihovo sprovođenje;
  3. da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti;
  4. da preduzme odgovarajuće mere, u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da napusti radno mesto, odnosno radnu okolinu, ako mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje;
  5. da obavi lekarski pregled o trošku Poslodavca, ako radi na radnom mestu sa povećanim rizikom i ako obavlja poslove za koje se propisima zahteva posebna zdravstvena sposobnost;
  6. na posebnu zaštitu rizičnih grupa (mladih, invalida i žena)
  7. da odbije da radi u slučajevima propisanim Zakonom i ovim Pravilnikom;
  8. na obaveštenja, pisana uputstva i informacije u vezi sa poslom koji obavlja, kao i u slučaju promene procesa, režima i tehnologije rada;
  9. na dostupnost svih akata i informacija u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu;
  10. na pomoć Lica za bezbednost i zdravlje na radu i službe medicine rada;
  11. na prvu pomoć u slučaju povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kao i kontrolu zdravlja prema rizicima na radnom mestu.




Član 26.


Zaposleni kod Poslodavca ima pravo da odbije da radi:


  1. ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu;
  2. duže od punog radnog vremena, odnosno noću, ako bi, prema oceni službe medicine rada, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje;
  3. na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene propisane mere za bezbedan rad, odnosno na sredstvu i opremi za rad nisu postavljene propisane zaštitne naprave i uređaji;
  4. ako mu nije obezbeđen propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom.



8. Prava predstavnika zaposlenih i odbora za bezbednost i zdravlje na radu


Član 27.


Zaposleni imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu ili da, u saradnji sa Direktorom, formiraju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.


Ukoliko formiraju Odbor za za bezbednost i zdravlje na radu, u sastavu Odbora treba da budu najmanje dva predstavnika zaposlenih i jedan predstavnik poslodavca


Član 28.


Direktor i predstavnici zaposlenih, odnosno Odbor, međusobno saraĎuju po svim pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom, drugim propisima i ovim pravilnikom.


Predstavnici zaposlenih, ako je njihov rad u skladu sa zakonom, ne mogu da trpe nikakve posledice u vezi sa pravima iz radnog odnosa, odnosno bezbednosti i zdravlja na radu.


Član 29.


Predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor za bezbednost i zdravlje na radu, ima pravo:


  1. da ostvari uvid u sva akta koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
  2. da učestvuje u razmatranju izveštaja o stanju bezbednosti i zdravlja na radu i daje predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
  3. da zahteva od odgovornih rukovodilaca i lica za bezbednost i zdravlje na radu otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;
  4. da zahteva od inspekcije rada vršenje nadzora, ako smatra da nisu sprovedene opšte ili posebne preventivne mere za bezbedan i zdrav rad i da prisustvuje inspekcijskom pregledu;
  5. da bude upoznat sa nalazima i predlozima ili naloženim merama inspekcije rada;
  6. da bude upoznat sa preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje zaposlenog;
  7. da bude upoznat sa izveštajima o povredama na radu i profesionalnim oboljenjima i preduzetim preventivnim merama za smanjenje tih posledica;
  8. da bude upoznat sa rezultatima ispitivanja uslova radne okoline i pregledima i proverama oruđa za rad;
  9. da bude upoznat sa Aktom o proceni rizika i da pokrene inicijativu za izmenu Akta o proceni rizika u slučaju pojave nove opasnosti, kada predviđene mere za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje rizika nisu odgovarajuće i u drugim propisanim slučajevima.



IV PREVENTIVNI I PERIODIĈNI PREGLEDI I PROVERE OPREME ZA RAD



Član 30.


U cilju utvrđivanja da li korišćenje sredstava za rad predstavlja određeni rizik za bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih i da li su primenjene propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, vrše se pregledi, kontrola ispravnosti i održavanje u ispravnom stanju svih sredstava za rad koja se koriste kod poslodavca na način i u rokovima utvrđenim uputstvom proizvođača, tehničkim propisima, standardima ili Aktom o proceni rizika.


Ukoliko uputstvom proizvođača, tehničkim propisima i standardom nisu propisani drugi rokovi, pregledi i kontrola ispravnosti sredstava i opreme za rad vrše se:


  1. pre prve upotrebe;
  2. posle rekonstrukcije ili havarije;
  3. pre korišćenja na novom mestu rada, odnosno pre upotrebe ako su sredstva premeštana sa jednog na drugo mesto rada;
  4. u roku utvrđenim Aktom o proceni rizika.




Član 31.


Pored opreme za rad (mašine, uređaji, postrojenja, instalacije i alati) koja na osnovu propisa podleže preventivnim i periodičnim pregledima, proverama i ispitivanjima od strane pravnih lica sa licencom, Aktom o proceni rizika kod poslodavca utvrđuje se i oprema za koju je poslodavac u obavezi da organizuje, kako preventivne, tako i periodične preglede u sopstvenoj organizaciji.


Član 32.


Oprema i sredstva za rad mogu da se koriste samo ako su u skladu sa odgovarajućim propisima bezbednosti i zdravlja na radu, standardima i tehničkim propisima i ako se redovno održavaju u ispravnom stanju, odnosno ako su u takvom stanju da neće predstavljati opasnost od povreda i oštećenja zdravlja zaposlenih.



Član 33.


Sve električne instalacije u objektima koji se koriste za radni i pomoćni prostor kod Poslodavca podležu preventivnim i periodičnim pregledima i ispitivanjima.


Preglede i ispitivanja iz stava 1. ovog člana vrše pravna lica sa licencom.


Periodični pregledi i ispitivanja električnih instalacija iz stava 1. ovog člana vrše se u roku od tri godine od predhodnog pregleda i ispitivanja.


Član 34.


Sve elektroinstalacije moraju biti izvedene, održavane i korišćene u skladu sa tehničkim propisima.


Sva oprema za rad i uređaji moraju biti uzemljeni i zaštićeni od slučajnog dodira napona. U vreme kada se vrše popravke mašina, uređaja i druge opreme za rad na električni pogon, pre nego što se postupi popravkama, dovod električne energije mora se isključiti na mestu priključka na razvodnoj mreži.


Svaka mašina za obradu (metala, drveta) sa ugrađenim pogonskim elektromotorom mora biti propisano uzemljena.



V ISPITIVANJE USLOVA RADNE OKOLINE



Član 35.


Poslodavac je dužan da vrši ispitivanje uslova radne okoline u radnim i pomoćnim prostorijama u kojima zaposleni rade i borave, radi sprečavanja povređivanja zaposlenih, kao i utvrđivanja da li radna sredina odgovara uslovima za produktivan rad i zdravlje zaposlenih.


Preventivnim i periodičnim ispitivanjima uslova radne okoline proverava se i utvrđuje da li su na radnom mestu u radnoj okolini primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima i standardima.


Član 36.


Ispitivanja se vrše u uslovima kada rade svi tehnološki kapaciteti i obuhvataju: mikroklimu (temperaturu, brzinu strujanja i relativnu vlažnost vazduha), hemijske štetnosti (gasove, paru, dim, prašinu), fizičke štetnosti (buka, vibracije, štetna zračenja – osim jonizujućih zračenja), osvetljenost i biološke štetnosti.


Preventivan ispitivanja uslova radne okoline obavljaju se u roku od šest meseci od početka rada radnog, odnosno tehnološkog procesa, rekonstrukcije objekta u kom se obavlja radni proces ili zamene tehničkih kapaciteta kojim se menjaju uslovi rada.


Periodična ispitivanja uslova radne okoline obavljaju se na radnom mestu u radnoj okolini u roku od tri godine od dana prethodnog ispitivanja. Ispitivanja mikroklime vrše se u letnjem i zimskom periodu.



VI SREDSTVA I OPREMA ZA LIĈNU ZAŠTITU NA RADU



Član 37.


Svi zaposleni kod poslodavca imaju pravo na sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu. Sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se

zaposlenom na teret poslodavca.


Sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu koja poslodavac daje zaposlenima moraju biti usaglašena sa propisanim tehničkim zahtevima, njihova usaglašenost mora biti ocenjena prema propisanom postupku, moraju biti označena u skladu sa propisima, odnosno neophodno je da ih prati propisana isprava o usaglašenosti i druga propisana dokumentacija.


Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenima uputstvo za bezbedan rad po propisima o bezbednosti i zdravlju na radu za korišćenje opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu na jeziku koji zaposleni razume.



Član 38.


Ako pojedina sredstva i/ili oprema za ličnu zaštitu na radu nisu predviđena ovim Pravilnikom, a pri vršenju određenih poslova takva potreba postoji, neposredni rukovodilac zaposlenog daće mu na upotrebu odgovarajuće sredstvo i/ili opremu.


Zaposleni su dužni da sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu koriste za sve vreme rada, a posle rada da ih ostave na za to predviđeno mesto.


Član 39.


Lična zaštitna sredstva daju se na upotrebu za radna mesta u skladu sa Aktom o proceni rizika, i to za sledeća radna mesta:


  1. Magacioner – pomoćnik operatera i referent zaštite od požara - polietilenske, kožne i gumene rukavice, radna obuća sa metalnom kapnom, radna odeća (dvodelno radno odelo sa zimskom jaknom), antifoni, čepovi za uši (jednokratni i silikonski) i jednokratne zaštitne kape;
  2. Operater na liniji proizvodnje - polietilenske, kožne i gumene rukavice, radna obuća sa metalnom kapnom, radna odeća (dvodelano radno odelo sa zimskom jaknom), antifoni, čepovi za uši (jednokratni i silikonski) i jednokratne zaštitne kape;
  3. Pomoćnik operatera na liniji proizvodnje - polietilenske, kožne i gumene rukavice, radna obuća sa metalnom kapnom, radna odeća (dvodelno radno odelo sa zimskom jaknom), antifoni, čepovi za uši (jednokratni i silikonski) i jednokratne zaštitne kape;
  4. Inženjer kontrole kvaliteta - kombinezon, cipele sa metalnim vrhom, rukavice i zaštitne naočare (po potrebi):
  5. Tehničar kontrole kvaliteta - sanitarne kapice, antiofoni retko, PV rukavice i maska;
  6. Šef proizvodnje - kombinezon, cipele sa metalnim vrhom, antifone i po potrebi rukavice.



Sredstava i oprema za ličnu zaštitu, data na korišćenje zaposlenima, koriste se sve dok imaju zaštitnu funkciju.


Ukoliko zaštitna sredstva izgube zaštitnu funkciju ili na bilo koji drugi način nestanu, zaposlenom se moraju dati na korišćenje nova sredstva.


Član 40.


Neposredni rukovodioci su dužni da ne dozvole rad zaposlenom koji ne koristi sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu.


Poslodavac je u obavezi da vodi evidenciju o izdatim sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu.



VII UTVRĐIVANJE RADNIH MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM



Član 41.


Radna mesta na kojima objektivno postoje povećane opasnosti od povreda i zdravstvenih oštećenja, čije se štetno delovanje na radnu sposobnost i zdravlje zaposlenih ne može u potpunosti otkloniti primenom zaštitnih mera, smatraju se radnim mestima sa povećanim rizikom.


Član 42.


Poslodavac je dužan da u postupku procene rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini (radna mesta sa povećanim rizikom) ili za upotrebu pojedine opreme za rad.


Član 43.


U postupku utvrđivanja radnih mesta sa povećanim rizikom posebno se sagledavaju specifičnosti radnih mesta i tehnološkog procesa rada, i to:


  1. opterećenje na radu (fizičko, psihičko i senzorno),
  2. opasnosti i štetnosti u radnoj sredini (fizičke, hemijske i mehaničke),
  3. zdravstveni rizici,
  4. povrede na radu,
  5. režim i uslovi rada,
  6. primena mera zaštite na radu.



Član 44.


Poslodavac je dužan da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodične lekarske preglede u toku rada.


Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom vrše se na način, po postupku i u rokovima utvrđenim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu.


U slučaju da se tokom periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima.


Neispunjavanje posebnih zdravstvenih uslova za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu.



VIII OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH



Član 45.


Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad vrši se u cilju upoznavanja zaposlenog sa svim vrstama rizika na radnom mestu na kojem zaposleni obavlja svoje poslove i konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa Aktom o proceni rizika.


Osposobljavanje zaposlenih vrši se kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno drugog radnog angažovanja, usled premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili novog sredstva za rad, prilikom promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad, ako kod poslodavca rad obavljaju zaposleni kod drugog poslodavca i usled periodične provere osposobljenosti zaposlenih.


Osposobljavanje iz stava 1. ovog člana obavlja se u toku radnog vremena i troškovi osposobljavanja ne mogu padati na teret zaposlenog.


Član 46.


Osposobljavanje zaposlenih obavlja lice za bezbednost i zdravlje na radu, a organizaciju osposobljavanja obavlja lice zaduženo od strane Direktora.


Lice iz stava 1. ovog člana osposobljavanje zaposlenih prilagođava specifičnostima svakog radnog mesta i sprovodi po programu, čiji sadržaj poslodavac mora, kada je to potrebno, da obnavlja i menja. Ako zaposleni obavlja poslove na više radnih mesta osposobljavanje se vrši za svako radno mesto, odnosno za sve poslove u okviru tih mesta.


Član 47.


Osposobljavanje zaposlenih vrši se na osnovu Akta o proceni rizika, Programa osposobljavanja, uputstava za bezbedan rad, instrukcija, postojećih obaveštenja i drugih pisanih materijala.


Član 48.


Osposobljavanje obuhvata upoznavanje zaposlenih sa karakteristikama rada i tehnološkog procesa, a posebno sa:


  1. poslovima koje zaposleni obavlja;
  2. vrstama rizika na radnom mestu i u radnoj okolini;
  3. opštim, posebnim i drugim preventivnim merama koje su preduzete na radnom mestu i u radnoj okolini i merama koje zaposleni mora da preduzima (sredstva za rad, sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu, zaštitni uređaji i naprave i dr.);
  4. organizacijom sprovođenja mera bezbednosti i zdravlja na radu i njenim funkcionisanjem;
  5. pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih i Poslodavca;
  6. praktičnim radom uz nadzor neposrednog rukovodioca ili osposobljenog radnika.



Član 49.


Teorijsko osposobljavanje zaposlenih vrši se organizovanjem instruktivno - konsultativne nastave i uručivanjem pisanih materijala.


Praktično osposobljavanje se izvodi metodom demonstracije ispravnih postupaka u radu, pravilnim korišćenjem sredstava za rad, zaštitnih uređaja ili naprava, sredstava i opreme za ličnu zaštitu i upoznavanje sa konkretnim opasnostima i štetnostima.
Demonstraciju ispravnih postupaka u radu izvodi zaposleni sa iskustvom koji je osposobljen za bezbedan i zdrav rad na tim poslovima.


Praktično osposobljavanje vrši se za sve zaposlene i organizuje se posle teoretskog osposobljavanja.


Član 50.


Provera osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu iz teorijskog i praktičnog dela.


Provera osposobljenosti iz teorijskog osposobljavanja radnika za bezbedan rad vrši se putem usmenog propitivanja ili testa, a provera praktičnog dela osposobljavanja vrši se putem osmatranja, usmenog propitivanja i zapažanja pri praktičnom radu zaposlenog.


Ako zaposleni koji se osposobljava ne pokaže zadovoljavajući stepen poznavanja oblasti za koju se osposobljava, podvrgnuće se ponovnom osposobljavanju i proveri.


Zaposleni koji na proveri osposobljenosti ne pokaže zadovoljavajući stepen poznavanja oblasti za koju se osposobljava, ili poslove pri praktičnom radu obavlja na nedovoljno bezbedan ili siguran način, ne može se rasporediti da samostalno radi, sve dok se ponovnom proverom ne utvrdi da je osposobljen za bezbedan i zdrav rad.


Član 51.


Proveru osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad vrši neposredni rukovodilac zaposlenog u saradnji sa Licem za bezbednost i zdravlje na radu.


Član 52.


Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenih koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom vrše se najkasnije u roku od jedne godine od dana prethodne provere, a na ostalim radnim mestima najkasnije u roku od četiri godine od dana prethodne provere.



IX PREDUZIMANJE MERA U SLUĈAJU POVREDE NA RADU ZAPOSLENIH




Član 53.


Povreda na radu je svaka povreda koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla, kao i pri redovnom odlasku i dolasku sa posla. Po kvalifikaciji, povrede na radu mogu biti lake (ne prouzrokuju trajne posledice za povređenog radnika) i teške (prouzrokuju trajne posledice po povređenog radnika).


Kvalifikaciju povrede daje lekar koji je prvi pregledao povređenog i to upisuje u povrednu listu.


Član 54.


Povređeni radnik obaveštava neposrednog rukovodioca o povredi. Neposredni rukovodilac u obavezi je da uzme tri izjave povodom povređivanja i to od povređenog, očevica povrede i neposrednog rukovodioca povređenog radnika (sopstvenu).


Neposredni rukovodilac u obavezi je da o povredi obavesti direktora i lice za bezbednost i zdravlje na radu, koje je dužno da sačini Izveštaj o povredi na radu.
Neposredni rukovodilac je dužan da, u slučaju povrede, odmah obezbedi pružanje prve pomoći, pozove hitnu pomoć i organizuje prevoz povređenog u najbližu zdravstvenu ustanovu.



Član 55.


Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka povrede, usmeno i u pismenoj formi, prijavi povredu nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.


Poslodavac je takođe dužan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje zaposlenog.



Član 56.


Izveštaj o povredi na radu sačinjava se na propisanom obrascu u pet istovetnih primeraka i dostavlja lekaru koji je prvi pregledao povređenog, radi unosa nalaza i mišljenja lekara, odnosno zdravstvene ustanove.


U roku od dva dana od prijema popunjenog izveštaja od lekara, poslodavac je u obavezi da svih pet primeraka izveštaja dostavi filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kod koje povređeni ili oboleli od profesionalnog oboljenja ostvaruje prava utvrđena propisima o zdravstvenom osiguranju.


Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje overava svih pet primeraka izveštaja, od kojih jedan primerak izveštaja zadržava za svoje potrebe, a ostale primerke vraća poslodavcu.


Poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za svoje potrebe, jedan primerak izveštaja dostavlja zaposlenom odmah, a najkasnije u roku od dva dana od njegovog prijema, jedan primerak izveštaja dostavlja filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i jedan primerak izveštaja dostavlja ministarstvu nadležnom za rad – Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.



Član 57.


Svi troškovi u vezi sa povredom na radu, kao i troškovi naknade zarade zaposlenog za vreme privremene sprečenosti za rad, padaju na teret poslodavca.



Član 58.


Podatke o povredama na radu i profesionalnim oboljenjima zaposlenih, poslodavac je u obavezi da ažurno evidentira u propisane evidencije.




X EVIDENCIJE



Član 59.


O stanju bezbednosti i zdravlja na radu vode se evidencije, i to o:


  1. Radnim mestima sa povećanim rizikom;
  2. Zaposlenima raspoređenim na radna mesta sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih raspoređenih na ta radna mesta;
  3. Povredama na radu;
  4. Profesionalnim oboljenjima;
  5. Bolestima u vezi sa radom;
  6. Osposobljavanju zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
  7. Opasnim materijama koje se koriste u toku rada;
  8. Izvršenim ispitivanjima uslova radne okoline;
  9. Izvršenim pregledima i proverama opreme za rad;
  10. Izdatim sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu;
  11. Prijavama smrtnih, kolektivnih i teških povreda na radu, kao i povreda na radu zbog kojih zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana;
  12. Prijavama profesionalnih oboljenja;
  13. Izvršenim lekarskim pregledima zaposlenih u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu;
  14. Prijavama opasnih pojava koje bi mogle da ugraže bezbednost i zdravlje zaposlenih.



Evidencije se vode na obrascima 1-14, čiji izgled je definisan Pravilnikom o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu („Sl. glasnik RS“, br. 62/07 i 102/15).




XI PRVA POMOĆ U SLUĈAJU POVREDE NA RADU



Član 60.


U slučaju povrede na radu ili iznenadne bolesti zaposlenog obezbeđuje se pravovremeno pružanje prve pomoći na mestu povređivanja ili oboljevanja i hitna dojava medicinskoj ustanovi.


Pravovremenim pružanjem prve pomoći mora se najpre otkloniti neposredna opasnost po život i zdravlje povređenog, odnosno naglo obolelog zaposlenog.


O pružanju prve pomoći i spasavanju zaposlenih staraju se neposredni rukovodioci i zaposleni koji su osposobljeni za pružanje prve pomoći.



Član 61.


Za pružanje prve pomoći osposobljava se dovoljan broj zaposlenih, odnosno najmanje 2% od ukupnog broja zaposlenih u jednoj smeni.


Direktor donosi odluku kojom se određuje zaposleni za pružanje prve pomoći, za kojeg se organizuje neophodna obuka.


Član 62.


Osposobljavanje zaposlenih za pružanje prve pomoći zasniva se na upoznavanju sa osnovnim merama i postupcima, kao i praktičnoj obuci za pravovremeno ukazivanje pomoći u cilju ublažavanja ili otklanjanja posledica povrede na radu ili iznenadne bolesti.


Osposobljavanje zaposlenih za pružanje prve pomoći vrši se za slučaj udara struje, naglog krvarenja, preloma kostiju, trovanja, potrebe imobilizacije, primenjivanja različitih metoda oživljavanja, smeštaja i prenosa povređenog ili naglo obolelog zaposlenog i dr.
Član 63.


Osposobljavanje zaposlenih za pružanje prve pomoći vrši se teorijski i praktično.
Teorijsko osposobljavanje vrši se organizovanjem predavanja i konsultativne nastave.


Praktično osposobljavanje vrši se neposrednim upoznavanjem zaposlenih koji se osposobljavaju i demonstriranjem načina ukazivanja prve pomoći u različitim situacijama koje se mogu dogoditi u zavisnosti od postojećih opasnosti i procenjenih rizika.



Član 64.


Poslodavac je dužan da obezbedi odgovarajući broj ormarića za prvu medicinsku pomoć sa sanitetskim materijalom, koje mora postaviti na vidna mesta.


U ormariću se nalazi sledeći materijal:


  • flaster zavoj, komada 2;
  • prvi zavoj tip 1, komada 5;
  • prvi zavoj tip 3, komada 5;
  • kaliko utkani zavoj 8x5, komada 4;
  • trougla marama, komada 2;
  • sigurnosna igla, komada 4;
  • tupfer veliki, komada 4;
  • cik - cak vata 100g, komada 3;
  • naprstak od kože u 3 veličine, komada 6;
  • anatomska pinceta, komada 1;
  • makaze za rezanje sa uvrnutom glavom, komada 1;
  • Esmarhova guma 80 cm, komada 1;
  • Kramerove udlage za prelom kostiju, vatirane, 100x10 cm, komada 2,
  • Kramerove udlage za prelom kostiju, vatirane 50x10 cm, komada 2.





Član 65.


Na ormarićima za prvu pomoć potrebno je istaći broj telefona najbliže zdravstvene ustanove (Doma zdravlja) i hitne pomoći, kao i ime i prezime zaposlenih koji su osposobljeni za pružanje prve medicinske pomoći, radno mesto na kome se oni nalaze i njihov broj telefona.





XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE


Član 66.


Odredbe ovog Pravilnika primenjuju se i tumače u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i drugim važećim propisima.


Pitanja koja nisu regulisana i uređena ovim Pravilnikom neposredno će se rešavati primenom Zakona i drugih propisa.


Član 67.


Izmene i dopune ovog Pravilnika vršiće se po istom postupku po kojem je i usvojen.



Član 68.


Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom potpisivanja.



Broj: _____________
Beograd, ______ 2016. godine



DIREKTOR


Marko Aleksić



Eksterni link

Link ka word verziji pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu