EPL.IS.6.07 Procedura za održavanje pomoćne opreme

Izvor: EnergoPlast
Idi na: navigaciju, pretragu

Energoplast logo u boji.png

Procedura za održavanje pomoćne opreme


Predmet

Ovim postupkom se utvrđuje redosled i način odvijanja aktivnosti i identifikovanje opasnosti, procena rizika i kontrola (upravljanje) rizika pri radu sa kranskom/mostnom dizalicom.

Područje primene

Ovaj postupak primenjuju sve organizacione jedinice „ENERGOPLAST“ d.o.o. Beograd u kojima postoje potencijalne opasnosti koje mogu da izazovu povrede i obolenja. Za primenu ovog postupka su odgovorni rukovodioci organizacionih jedinica.

Definicije:

Opasna pojava: događaj kojim su ugroženi ili bi mogli biti ugroženi život i zdravlje zaposlenog ili postoji opasnost od povređivanja zaposlenog.

Rizik: verovatnoća nastanka povrede, obolenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog usled opasnosti.

Dizalica: Dizalica je mašina opremljena sistemom užadi, sajli ili lanac koja se koristi za podizanje i spuštanje tereta te za njihovo horizontalno pomeranje. Najčešće se koristi za podizanje teških materijala i objekata radi njihovog utovara i transporta te istovara. Svaka dizalica koristi jedan ili više sistema za stvaranje mehaničke prednosti kako bi podizala teret izvan ljudskih mogućnosti.

Procena rizika: je sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, obolenja ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti, odnosno način sprečvanja, otklanjanja ili smanjenja rizika.

Radna okolina: je prostor u kome se obavlja rad i koji uključuje radna mesta, radne uslove, radne postupke i odnose u procesu rada.

Radno mesto: je prostor namenjen za obvaljanje poslova kod poslodavca (u objektu ili na otvorenom prostoru, privremenim gradilištima, objektima, saobraćajnicama i sl.) u kojima zaposleni borave ili imaju pristup u toku rada i koji je pod posrednom ili neposrednom kontrolom poslodavca.

Sredstva i oprema LZS: jesu odeća, obuća, pomoćne naprave i uređaji koji službe za sprečavanje povreda na radu, profesionalnih obolenja, bolesti u vezi sa radom i drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog.

Postupak - rad sa mostnom dizalicom

Identifikacija opasnosti i procena rizika kod „ENERGOPLAST“ d.o.o. Novi Beograd vrši se radi na osnovu procene da mogu nastati teške povrede pri radu sa mostnom dizalicom

Sigurnost pri radu sa mostnim dizalicama

Sigurnost u radu sa dizalicama, bez obzira na vrstu dizalice i njene mogućnosti, sastoji se od nekoliko zajedničkih faktora kojima se uopšteno određuju osnovne norme zaštite.

Zajedničko za sve vrste dizalica pri radu je:

  • Svi radnici koji će upravljati dizalicom ili biti signalisti dizaličaru moraju proći posebnu obuku,
  • Sve dizalice bez obzira na vrstu i tehničke mogućnosti podležu periodičnim pregledima, te pregledima održavanjama u sedmičnim, mesečnim i godišnjim intervalima,
  • Sve dizalice prati opasnost od visećeg tereta i ujedno pada predmeta sa visine,
  • Obuka rukovaoca dizalicom.

Provera ispravnosti čeličnih užadi

Periodična provera čeličnih užadi koja se koriste za podizanje je obavezna, najčešće jednom mesečno u zavisnosti od zakonske regulative. Osoba koja vrši pregled užadi u knjigu stanja užeta upisuje postojanje eventulanih deformacija, broj puknutih žica, postojanje istezanja i slično. Na smanjenje jačine užeta mogu uticati neka od sledećih oštećenja:

  • Istrošene žice spoljnjeg namotaja,
  • Povećan broj popucalih žica spoljnog namotaja,
  • Korozija ili pojava ispucalosti na spoljnim žicama na početku i kraju užeta,
  • Smanjenje promera užeta usled prekomernog opterećenja i pojave oštećanja,
  • Lomljenje užeta, zasecanje ili nagnječenje,
  • Pogrešno postavljenje spojnice prilikom formiranja omči na kraju i početku užeta.

Provera bubnja dizalica

Provera bubnja dizalice, odnosno stanja sajle, koja se namotava na bubanj prilikom rada dizalice je veoma bitan faktor u proveri stanja dizalice i njene ispravnosti. Prilikom provere stanja bubnja obavezno proveriti sledeće:

  • Da li se sajla pravilno namotava na bubanj, odnosno da ne dolazi do preklapanja sajle prilikom čega može doći do oštećenja sajle,
  • Proveriti stanje spojke osigurača užeta,
  • Da prilikom spuštanja dizalice na bubnju pri najnižoj tački užeta ostanu minimalno dva namotaja,
  • Proveriti da li su ležaji pravilno i adekvatno podmazani,
  • Proveriti pozicioniranje kablova za napajanje motora koji pokreće bubanj, odnosno da li isti mogu se zaglaviti u bubnju prilikom namotavanja sajle.

Provara lanaca

Lančane dizalice su dizalice koje se vrlo često koriste za podizanje i postavljanje tereta koji se moraju vrlo malo pomerati. Prilikom provere lančanih dizalica potrebno je proći sljedeće stavke:

  • Proveriti karike lanaca odnosno da li ima savijenih karika lanca,
  • Proveriti da li su karike lanca izdužene što može značiti da je lanac bio preopterećen. Ovu proveru vršiti nasumičnim merenjem karika lanca.
  • Proveriti znakove istrošenosti na lancu ili kućištu,
  • Proveriti elemente dizalice na koroziju te podmazivanje.

Provera kuke

Kao veoma važan elemenat podizanja dizalicom, kuka takođe mora biti peridično pregledana. Pregledi se prevenstveno trebaju odnositi na:

  • Da li postoji iskrivljenje na kuki,
  • Da li je osigurač kuke na mjestu i u ispravnom stanju,
  • Da li na kuki postoji napuknuće,
  • Da li su primjetni znakovi istrošenosti kuke.

Kontrola komandnog tastera

U slučajevima kada je u upotrebi mobilna komanda veoma je bitno odrediti mesto na koje se ista ostavlja kada dizalica (kran) nije u radu. Ovim se sprečava izlaganje komandnog tastera vremenskim uticajima, ili slučajno oštećenje.

Taster uvijek održavati čistim sa jasno vidljivima oznakama. Oštećenu dugmad odmah mijenjati, a posebno voditi računa o stanju tipke za prinudno zastavljanje.

U slučaju da je u upotrebi taster sa ključem, dobra praksa je da se isti drži kod odgovornog lica koje će izdavati ključ radnicima koji će upravljati kranom po potrebi. Izdavanje ključa se može vršiti samo licu koje je obučeno za upravljanje dizalicama. U slučaju da postoji više lica koji mogu upravljati dizalicom, odgovorno lice koje čuva ključ mora voditi dnevnik o izdavanju ključa. U dnevnik će upisivati osnovne podatke o vremenu i licu kome se izdaje ključ.

Priveznica

Kod nameštanja priveznica zaštitit telo priveznica postavljanjem podloški radi sprečavanja oštećenja priveznice koja je u kontaktu sa oštrim ili grubim teretom. Prije svake upotrebe OBAVEZNO proveriti priveznicu.

Priveznice sa ušivenim omčama se rastežu pod opterećenjem tereta. ZABRANJENO je vući zaglavljeni teret priveznicama. Prije upotrebe priveznice odabrati pravilnu priveznicu s obzirom na njenu primenu, kapacitet, površinu, prikladnu uslovima u kojima se koristi. STROGO zabranjena prekoračenje dopuštenog opterećenja.

NIKADA ne skraćivati priveznicu vezivanjem u čvor.

Plosnate priveznice sa ušivenim omčama i okrugle bbeskonačne priveznice NE SMEJU se nameeštati pored oštrih rubova ili grubih površina (koristiti zaštitne navlake tamo gde je potrebno). Plosnate priveznzice se primenjuju na način da nose opterećenje preko cele širine priveznice.

Priveznica se postavlja na teret ukoliko je isključena moguća šteta. Ne vući priveznicu pod opeterećenjem, postaviti je pravilno radi lakšeg uklanjanja nakon upotrebe.

Postaviti priveznicu tako da sigurno ddrži teret. Kod „choke“ podizanja koristiti samo priveznicu sa pojačanim omčama. Otvor omče kod plosnatih priveznica s omčama ne sme prekoračivati 200 kod spojne tačke.

Pomoćna oprema za podizanje tereta

U pomoćnu opremu za podizanje ubrajamo sledeću opremu:

  • Čelična užad,
  • Lanci,
  • Poliesterski kaiševi – trake,
  • Okaste ili ovalne alke,
  • Osigurači,
  • Kuke.

Sva ova oprema kao i osnovne komponente dizalice zahtevaju povremeni pregled stanja i ispravnosti. Način pregledanja čeličnih užadi i najčešća oštećenja su navedena iznad. Lance za podizanje pregledamo prvenstveno na pojave napuknuća na karikama lanca, istrošenost i izduženje karika, promjenu boje metala i sl.

Poliesterska(sintetička) užad i kajševi

Sintetička užad su veštačka užad i kaiševi su namenjena operacijama vezanja i podizanja tereta. Ova užad takođe podležu redovnom pregledu.

Veoma važno je da se prilikom upotrebe užeta i kaiša isti ne skraćuje vezanjem čvorova. Takođe prilikom rada uže i kaiš nesmiju biti izloženi visokim temperaturama.

U slučaju da dođe do oštećenja užeta ili kaiša vrlo je važno izvršiti presecanje užeta kako isto nebi slučaju ponovo stavljeno u upotrebu. Užad i kaiševe obavezno sklanjati sa sunca pri radu napolju, a u slučaju da se pokvase njihovu nosivost umanjiti za 15%.

Svako sintetičko uže ili kaiš na sebi moraju imati deklaraciju sa naglašenom nosivosti. Danas se pored deklaracije koristi i određena deklaracija nosivosti užadi ili kaiševa po bojama.

Uputstvo za rukovanje dizalicom

  • Dizalicom može rukovati samo ono lice ispunjava zdravstvene i stručne uslove predviđene važećim Republičkim propisima i opštim aktom preduzeća.
  • Dizaličar se mora podvrgnuti kontrolnim lekarskim pregledima najmanje jednom godišnje, kao i posle svakog udesa koji se desi na radu sa dizalicom, preležane teže bolesti.
  • Pristup na dizalicu dozvoljen je samo osoblju zaposlenom na upravljanju i održavanju dizalicom, kao i licu koje je upoznato sa opasnostima rada na dizalici.
  • Pre početka rada dizaličar je dužan uveriti se u ispravnost dizalice pregledom svih važnih delova i noseće konstrukcije. Ako primeti bilo kakav kvar dužan je da obustavi rad i o tome izvestiti neposrednog rukovodioca.
  • Ako se dizaličar pri preuzimanju posla ili u toku rada iz bilo kojih razloga ne oseća sigurnim da i dalje rukuje dizalicom dužan je da o tome odmah izvestiti neposrednog rukovodioca.
  • Pre nego što napusti radno mesto, dizaličar je dužan potpuno da rastereti dizalicu, podigne kuku do najveće dozvoljene visine i dizalicu ostaviti na određeno mesto. Sve komande na dizalici mora postaviti na nulti položaj, a prekidač zaključati.
  • Dizaličar je dužan ukočiti uređaj za sopstveni pogon dizalice i uređaj za okretanje okretnog dela čime bi se sprečila neželjena kretanja prouzrokovana vetrom ili drugim nepogodama.
  • Ako u toku rada dizalice pod opterećenjem bilo iz kojih razloga nestane pogonske snage, dizaličar je dužan odmah postaviti sve komande dizalice u nulti položaj, i dizalicu po mogućstvu rasteretiti spuštanjem tereta na tlo pomoću ručne i nožne kočnice. U slučaju da je to nemoguće dizaličar preduzima mere zabranom prolaska ispod visećih tereta.
  • Dizaličar mora u toku rada voditi računa o ispravnosti rada dizalice, a naročito o ispravnosti sigurnosnih uređaja, kao što su automatski isključivači, kočnice, signali i svetlosni uređaji i drugo.
  • Pri podizanju, prenošenju i ispuštanju tereta dizaličar je dužan pridržavati se znakova signaliste.
  • Pri polasku i za vreme kretanja dizalice dizaličar mora davati signale kao upozorenje radnicima koji rade u manipulacionom prostoru dizalice.
  • Pri tome imati na umu da zabrana zadržavanja u manipulativnom prostoru nije dovoljna da obezbedi punu sigurnost. Ovo zbog toga što je preturanje dizalice ili pad iste u zoni opasnosti zahteva mnogo širi prostor.
  • Izvođenje svih pokreta dizalicom (dizanje i spuštanje tereta, pokretanje po pravcu i u kugu) dizaličar mora vršiti ravnomernim tempom, bez trzanja i naglog kočenja.
  • Ako ne postoji određeno lice za podmazivanje i čišćenje dizalice dizaličar je dužan starati se podmazivanju dizalice. Podmazivanje i čišćenje dizalice sme se vršiti samo kada dizalica miruje
  • Dizaličar ne sme podizati teret čija je težina nepoznata. Dužan je zahtevati dokaz o težini tereta od odgovornog lica. Za pogrešne podatke o težini tereta odgovara osoba koja daje takve podatke dizaličaru.
  • Dizaličaru je zabranjeno:
    • Opteretiti dizalicu teretom većim od dozvoljene nosivosti dizalice (osim pri statičkom i dinamičkom probnom opterećenju).
    • Koristiti signalne uređaje za redovnu upotrebu.
    • Podizanje tereta sa koso postavljenim užetom, ljuljanjem i spuštanjem tereta na mesto koje se nalazi van granice manipula-cionog prostora, prenositi radnike na teretu.
    • vršiti direktnu vuču tereta sa kukom ako za to ne postoji pomoćni uređaj osigurava vertikalni položaj nosećeg užeta.
    • Ostaviti teret da bez potrebe visi o kuku.
    • Vršiti sa opterećenom dizalicom istovremeno više operacija nego što dozvoljava upravljački mehanizam pri potpuno zauzetim rukama dizaličara, ako to uputstvom proizvođača nije drugačije regulisano.
    • Podizati teret koji nije slobodan (nalazi se ispod drugog tereta) ili čupati predmet iz zemlje kao i zamrznute terete.
    • Ne izvlačiti utikač hvatajući za kabl na kojim je isti montiran nego hvatajući za telo utikača.

Uputstvo za punjenje i održavanje trakcionih baterija

Punjenje

Baterija je potpuno napunjena kada su gustina elektrolita i napon za vreme jednog sata nepromenjeni.

Baterija ispražnjena od nominalnog kapaciteta do:

- 40%, puni se svaka 2-3 dana potpuno ili svakodnevno do gasiranja uz obavezno punjenje izjednačenja.

-60%, puni se svakodnevno uz obavezno punjenje izjednačenja.

-80%, puni se potpuno i svakodnevno, a ako je baterija ispražnjenja više od 80% onda se puni potpuno i svakodnevno uz dopunjavanje u pauzama mirovanja.

Pre punjenja skida se poklopac sa sanduka i odvrnu čepovi.

Pri punjenju voditi računa o porastu temperature. Moguće povećanje je 10-12°C pri potpunom punjenju. Dozvoljena najviša temperatura za vreme punjenja je 45°C. Shodno tome punjenje se prekida ili jačina struje smanjuje dok temperatura ne opadne na dozvoljenu.

Pražnjenje

Visina struje pražnjenja nije ograničena ali ima uticaja na kapacitet i delimično na napon. U interesu povoljnog veka trajanja i većeg opsega vožnje ne preporučuju se veće struje pražnjenja od nominalnih. Bateriju uopšte ne bi trebalo prazniti više od 70-80% kapaciteta. Krajnji napon pri pražnjenju sa I5 ne sme pasti ispod 1,70 V/članku. Gustina elektrolita kod takvog stanja i sa takvom strujom pražnjenja ne sme da bude ispod 1,13 g/cm³. U takvom slučaju treba prekinuti rad baterije odnosno vozila i istu staviti na punjenje strujom.

Dolivanje

Članci se prvi put nalivaju elektrolitomkoji je pripremljen od čiste H2SO4 (JUS H.B. 1.013) i destilovane vode. Nivo elektrolita u člancima mora biti 15 mm iznad zaštitne pločice. Kada nivo elektrolita padne do zaštitne pločice treba članak, pre punjenja strujom, doliti destilovanom vodom. (Pri tom voditi računa o tome da nivo elektrolita kod punjenja raste). U članku se ne sme dolivati elektrolit osim u slučaju izlivanja (videti tačku 6.) Gustina elektrolita na kraju punjenja treba da je 1,25 ± 0,01 g/cm³ na 30°C. Prava vrednost gustine elektrolita dobija se 1h nakon završenog punjenja ili pražnjenja.

Rukovanje baterijom u pogonu

Bateriju ne ostavljati duže vremena u ispražnjenom stanju nego po potrebi puniti strujom. Novu bateriju po ugradnji treba puniti strujom.

Bateriju održavati stalno u čistom i suvom stanju, a spojnice i zavrtnje na polovima kontrolisati nedeljno i dotezati.

Otvoren plamen i užarena tela držati na udaljenosti od otvora na člancima.

Svakodnevno kontrolisati nivo elektrolita u svakom članku i pravovremeno dolivati destilovanom vodom.

Svakodnevno kontrolisati gustinu elektrolita i temperaturu u mernoj ćeliji (koja je svakog dana druga) pre i posle punjenja i na osnovu toga proceniti stanje napunjenosti baterije. Podatke o merenju redovno evidentirati.

Rukovanje baterijom van pogona

Nalivenu i napunjenu bateriju, ako se ne želi odmah upotrebiti ili se iz bilo kojih razloga u takvom stanju stavlja van pogona, treba nadopunjavati strujom.

'Bateriju van pogona treba ili

a) svake nedelje dopunjavati strujom dozvoljenom na kraju punjenja 2-3 sata dok gustina elektrolita i napon ne budu konstantni za vreme od 2 sata, a svakih 6 nedelja prazniti sa strujom I5 do krajnjeg napona, te odmah temeljno napuniti. Po potrebi dolivati destilovanu vodu.

b) trajno puniti blagom strujom radi održavanja tako što se napon od 2,18-2,20 V/čl. podesi na stezaljkama, a zatim puniti strujom koja je 0,002-0,003xI5 pražnjenja. Svake dve nedelje dolivati destilovanu vodu. Bateriju van pogona u nalivenom ili nenalivenom stanju čuvati na suvom i hladnom mestu koje ne smrzava.

Napomena:

Bateriju čuvati od zagađenja kako od metalne prašine tako i od gasova (amonijak i sl.)

Oštećene posude članaka odmah zameniti novim, naliti elektrolitom iste gustine kao i kod ostalih članaka i dopuniti.

Naročitu pažnju obratiti kod baterije prilikom punjenja na: porast temperature, suviše veliko gasiranje, neujednačenost napona, gustinu elektrolita, a za sve vandredne pojave obratiti se proizvođaču za objašnjenja i instrukcije.

Na člancima ne vršiti nikakve proizvoljne zahvate niti izvlačenja slogova. Ova izvedba ne predviđa intervencije na člancima kao što su zamena ploča, čišćenje taloga i sl. jer to nije potrebno.

Prilikom revizionih pregleda koje periodično obavlja naš revizor, sve zapažene nedostatke će pravovremeno otkloniti, a prema potrebi napraviti i plan radova na bateriji za duže vreme.


UPOZORENJE!

Kod rada sa elektrolitom moraju se uzeti u obzir sva uputstva zaštite na radu. Pošto se prilikom punjenja AKU-baterije razvija eksplozivni gas H2 u prostoriji za smeštaj istih nije dozvoljena upotreba otvorenog plamena ili predmeta koji tinjaju.



Provera efektivnosti primene Akta o proceni rizika

Provera efikasnosti procene rizika se vrši tako što se kontroliše:

  • provera efektivnosti sprovedenih mera,
  • procenjuje uspešnost sprovedenih mera u pogledu otklanjanja i smanjenja rizika.

Proveru obavlja Predstavnik rukovodstva. Ako u postupku provera Predstavnik rukovodstva uoči neefektivnost nekih mera, predlaže rukovodiocu korekciju tih mera.

Praćenje – monitoring

Radi potvrde da određeni oblik kontrole rizika postiže željeni nivo smanjenja rizika nakon što se uspostavi, mora se stalno paziti na rizik i vršiti kontrola rizika. Svrha izbora kontrole rizika je da osigura da nivo preostalog rizika bude što je moguće niži/prihvatljiviji. Stalno praćenje rizika i kontrola rizika obezbeđuje da se ispunjava njihova uloga na radnom mestu

Izmene i dopune Akta o proceni rizika

Akt o proceni rizika podleže potpunoj izmeni ili dopuni nakon svake kolektivne ili smrtne povrede na radu.

Akt o proceni rizika podleže delimičnim izmenama:

  • u slučaju smrtne povrede na radu,
  • u slučaju teške povrede na radu,
  • u slučaju pojave svake nove opasnosti ili štetnosti, odnosno promene nivoa rizika u procesu rada,
  • kada mere koje se utvrde za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika nisu odgovarajuće ili ne odgovaraju stvarnom stanju,
  • kada je procena zasnovana na podacima koji nisu ažurni.


Akt o proceni rizika podleže potpunoj ili delimičnoj izmeni Akta o proceni rizika na osnovu naloga inspekcije rada. Ovom procedurom se definiše tok aktivnosti, nosioci informacija i nosioci aktivnosti u procesu prodaje od obrade upita korisnika do isporuke proizvoda.

Korisni linkovi

  • Firma ovlašćena da vrši obavezne redovne trogodišnje preglede i atestiranje: Institut za zaštitu na radu a.d., adresa: Marka Miljanova 9 i 9A, 21101 Novi Sad, centrala: 021/421-700, 422-437, 422-436, direktan: 021/661-3104, fax: 021/422-435, email: branislav.lukic@institut.co.rs, web: www.institut.co.rs



Pripremio: Usaglasio sa IMS: Odobrio:
Nenad Panajotović Jelena Kovačević Marko Aleksić
Ref: Revizija: / Datum poslednje revizije se vidi u istoriji izmena